Вести

142 године од оснивања Црвеног крста Србије

  1. фебруара 2018. Године се обележава 142 године од оснивања Црвеног крста Србије и међународног признања у непрекидном трајању.

Поводом обележавања овог значајног датума  млади волонтери Црвеног  крста Ивањица ће од 11 часова  у центру града , организовати низ промотивних активности из програмских области рада.

 

*        *       *       

Кратко подсећање на историјат Црвеног крста Србије

Српско друштво Црвеног крста основано је 6. фебруара 1876. године у Београду на иницијативу др Владана Ђорђевића. Први председник био је митрополит Михајло Јовановић.

У 1876.  години када је тек настао , Српски Црвени крст имао је већ пододборе у 16 окружних вароши  и варошица , међу којима и у  Ивањици.

Први задатак новооснованог друштва био је збрињавање избеглица које су долазиле у тадашњу Србију због Босанско-Херцеговачког устанка. У првој години оснивања, Српско Друштво Црвеног крста окупило је око 2.000 чланова и основало 35 пододбора у земљи.

Исте године, на иницијативу Српског Друштва Црвеног крста, Кнежевина Србија је потписала  Женевску конвенцију, а 11. јуна исте године Српско Друштво Црвеног крста је  постало члан велике породице друштава Црвеног крста у свету, добивши признање од Међународног Комитета Црвеног крста.

Развој Друштва био је усмерен ка прикупљању новчаних и материјалних средстава, организовању болница, обуци добровољних болничарки, набавци санитетског материјала, ангажовању лекара, посебно хирурга из света, бризи о избеглицама и др.

Без обзира на тешке и узастопне ратове, велики број рањеника и тешкоће кроз које је пролазио народ на овим просторима, хумана идеја Црвеног крста се ширила, тако да је 1885. године Српско Друштво Црвеног крста имало 105 одбора. У рату са Бугарима, Српско Друштво Црвеног крста обављало је евакуацију својим санитетским возилима и санитетским возом.

Српско Друштво Црвеног крста издејствовало је да Врховни командант, Краљ Милан, дозволи транспорт помоћи европских друштава Црвеног крста преко Србије  за становништво  Бугарске, са којом је Србија била у рату.

Ово је јединствен пример сарадње и поштовања жртава рата и Женевских конвенција. Уметничко виђење овог догађаја налази се и данас, у виду уметничке слике, у Музеју Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца у Женеви.

Законским одредбама из 1896. године Друштво је постало аутономно, његови амблеми су заштићени од злоупотреба, добијене су повластице на железници, право на бесплатно коришћење телеграма, ослобађање од царинских дажбина, као и од свих такси од „земаљских власти“.

У  ратовима 1914. године Друштво је деловало у три дела: део чланова је остао у Београду и Крушевцу, седиште се преселило у Ниш, а део се са војском и владом евакуисао на Крф, а затим преко Италије у Швајцарску. Друштво је 1918. године наставило рад у својој земљи, а већ 1920. је имало 40 пододбора и 30.000 чланова. 1921. године Српско Друштво Црвеног крста је своје тековине пренело на свог наследника – Друштво Црвеног крста Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Промена имена Друштва Црвеног крста уследила је са каснијим променама имена државе у оквиру које је Црвени крст деловао.

У периоду распада бивше Југославије, Црвени крст Србије је наставио да остварује своје програмске задатке збрињавајући велики број избеглица и расељених, дистрибуирајући помоћ од међународних донатора, углавном од Међународног Комитета Црвеног крста, Међународне федерације друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца, националних друштава Црвеног крста из  света, Високог Комесаријата за избеглице Уједињених нација (UNHCR), од Светског програма за храну (WFP), Хуманитарног бироа Европке Уније (ЕCHО) и осталих донатора.

Кроз мрежу Црвеног крста Србије је, од почетка деведесетих година до 2004. године дистрибуирано 650.000 тона хуманитарне помоћи која је долазила од међународних хуманитарних организација за потребе најугроженијих категорија становништва и то избеглица, интерно расељених лица са Косова и Метохије и социјалних случајева.

Тих година је и до 700.000 избеглица из бивших југословенских Република боравило у Србији, а у једном периоду (1999. и 2000. године) од 7.5 милиона становника Републике Србије, преко милион  је  било корисника  помоћи Црвеног крста.

Почетком 2004. године престали су програми помоћи од међународних донатора, мада су потребе у земљи и даље биле велике.

Крајем 2005. године Скупштина Републике Србије усвојила је нови Закон о Црвеном крсту којим су дефинисана јавна овлашћења које је држава поверила Црвеном крсту, програми који су у складу са мисијом Црвеног крста, као и услуге које може да пружа Црвени крст.

Током 2006. године Црвени крст Србије је усвојио нови Статут, који је усаглашен са статутом међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца.

Кроз све године постојања, Црвени крст Србије је деловао поштујући основне принципе Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца: хуманост, непристрасност, неутралност, независнот, добровољност, јединство и универзалност.

 

Активности Црвеног крста Србије и организација Црвеног крста у његовом саставу  се реалзују на основу:

–  Закона о Црвеном крсту Србије, Закона о трансфузијској медицини, Закона о ванредним ситуацијама и цивилној заштити, Закона о безбедности и здрављу на раду, Закона о безбедности саобраћаја на путевима,

–   Статута Црвеног крста Србије,

–   Плана акције Црвеног крста Србије за период 2014 – 2018 година,

– стратегија које је усвојила Влада Републике Србије, a односе се на делатности блиске организацији Црвеног крста (Стратегија развоја социјалне заштите, Национална стратегија о старењу, Стратегија за смањење сиромаштва, Национална стратегија заштите и спасавања у ванредним ситуацијама, Стратегија подстицања рађања, Нацоналног плана акције за децу).

Црвени крст Србије и његови саставни делови и у 2018. години биће ангажовани на реализацији јавних овлашћења која су од стране државе поверена Црвеном крсту Законом о Црвеном крсту Србије (члан 6. и 7. Закона – Добровољно давалаштво крви, Прва помоћ, деловање у несрећама, Социјална и здравствено превентивна делатност), програма Црвеног крста (члан 9. Закона), редовних активности и акција усмерених ка различитим циљним групама становништва у Србији, посебно најугроженијим, као и услуга које пружа Црвени крст (члан 10. Закона).

У протеклом вишегодишњем периоду задаци организацији Црвеног крста знатно су увећани, што није праћено потребним финансијским средствима.

Седиште Црвеног крста Србије ће и даље предузимати активности на обезбеђењу потребних средстава за реализацију активности предвиђених Законом о Црвеном крсту Србије.

Црвени крст Србије, Црвени крст Војводине, Црвени крст Косова и Метохије и Црвени крст у градовима и општинама деловаће на основу Основних принципа Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца, а све своје капацитете ангажоваће у циљу адекватног, благовременог и квалитетног одговора на хуманитарне потребе у заједници.

Својим активностима Црвени крст у Републици Србији тежиће да унапреди програме и услуге намењене најугроженијим категоријама становништва, оствари своју функцију у заштити и унапређењу здравља људи у заједници и да буде оспособљен за ефикасан одговор у случају несреће на целој територији Републике Србије.

Најважнији задатак у 2018. години биће реализација и јачање активности у десет кључних области рада Црвеног крста Србије које представљају јавна овлашћења поверена Црвеном крсту и активности које произилазе из циљева и задатака Међународног покрета Црвеног крста:

  1. Промоција и омасовљавање добровољног давалаштва крви,
  2. Здравствено превентивна делатност,
  3. Прва помоћ и реалистички приказ повреда, стања и обољења,
  4. Социјална делатност,
  5. Подмладак и омладина,
  6. Деловање у несрећама,
  7. Служба тражења,
  8. Ширење знања о међународном хуманитарном праву и Основним принципима Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца – Дифузија
  9. Међународна сарадња,
  10. Организација и развој укључујући Одржавање функције минимума дистрибутивног система и Развој пословно финансијског система.

Активности ће се одвијати кроз:

  • Kонтинуирану промоцију добровољног давалаштва крви међу грађанима због унапређења свести грађана о значају добровољног, анонимног и ненаграђеног давалаштва крви, развијање вештина волонтера и повећање њиховог знања за рад на регрутовању и задржавању давалаца крви на обукама из области давалаштва крви, сензибилизацију младих за добровољно давалаштво крви путем конкурса „Крв живот значи“, иницијативе „Клуб 25“ и друштвених мрежа, обезбеђивање знакова признања за добровољне даваоце крви и средине које су дале највећи допринос у овој области на годишњем нивоу и стварању услова за реализацију годишњег плана прикупљања крви  у партнерству са трансфузиолошким службама.

Овe активности су предуслов за несметано, ефикасно и благовремено снабдевање здравствених установа и збрињавање пацијената у Србији безбедном крвљу и крвним продуктима  у систему здравствене заштите;

  • Здравствено превентивну делатност, промоцију здравих стилова живота и превенцију болести зависности;
  • Подизање свести грађана о значају познавања лаичке прве помоћи и обука из прве помоћи, развијање активности у обуци за пружање прве помоћи деце и младих, учесника у саобраћају, запослених лица и других категорија стновништва, као и спровођење стручног оспособљавања предавача за обуку из прве помоћи, унапређење наставних планова, садржаја и методике обуке у првој помоћи у складу са савременим научним сазнањима и стучним ставовима, процену обучености у првој помоћи волонтера Црвеног крста путем вежби и такмичења екипа прве помоћи и реалистичког приказа повреда, стања и обољења, од општинског до државног нивоа;
  • обезбеђивање и пружање хуманитарне помоћи становништву у стању социјалне потребе кроз реализацију програма породичних пакета хране и хигијене за најугроженије грађене у 125 општина у Србији уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
  • рад са подмлатком и омладином као значајним људским ресурсом Црвеног крста огледаће се кроз активности на васпитању и мотивисању деце и омладине у духу хуманизма, толеранције и узајамне солидарности путем обуке волонтера, летњих школа подмлатка и омладине, реализацијом програма „Промоције хуманих вредности“ и креирањем едукативног и промотивног материјала прилагођеног циљној групи и садржајима програмских активности и акција.
  • припреме за деловање у несрећама и правовремени одговор на несреће кроз развијање капацитета Црвеног крста да одговори на ефикасан начин на природом и људским фактором проузроковане несреће,
  • организовање Службе тражења, покретање и спровођења тражења несталих лица по захтевима грађана у редовним и ванредним стањима
  • Програм Борбе против трговине људима ће реализовати 125 организација Црвеног крста у градовима и општинама одржавањем преко 500 информативних радионица.
  • ширење знања о принципима и вредностима Црвеног крста (Дифузија), разумевање и прихватање улоге и значаја међународног хуманитарног права и Основних принципа Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца

О Аутору

Financ