Na ovogodišnjem 11. Konkursu ivanjičkog Doma kulture za najlepšu dečiju pesmu ( pesmu čiji su autori deca) prispelo je 106 pesama, iz osnovnih škola sa područja opštine Ivanjica,
Osnovci od 1 – 4 razreda napisali su 53 pesme a učenici od 5 – 8 razreda takođe 53 pesme.
Prispele radove pregledao je selektor Konkursa, pesnik Milijan Despotović. Selektor je odabrao tri nagrade za niži uzrast od 1 do 4 razreda i tri nagrade za starije osnovce od 5 do 8 razreda. Uz nagrađene, još 50 pesama odabrane su za objavljivanje u zborniku „Pupoljci“.
NAGRADE 1-4 RAZREDA
- Kristina Bajović, III2, OŠ „Sreten Lazarević“ Prilike, za pesmu „LJUBAV TREBA“
- Đurđina Kovačević, III, OŠ „Prof. dr Nedeljko Košanin“ Devići – IO Pridvorica, za pesmu: „KIŠA“
Treću nagradu dele:
3/1) Stefan Pantović, II, OŠ „Prof. dr Nedeljko Košanin“ Devići – IO Ostatija
za pesmu „SREĆNO DETE“ i
3/2) Milorad Bogdanović, OŠ „Vučić Veličković“ Međurečje, za pesmu „DECEMBAR“
NAGRADE 5-8 RAZREDA
1) Aleksandra Nikitović VIII/1, OŠ „Sreten Lazarević“ Prilike, za pesmu „STARI PREDMET SA TAVANA“
2) Jana Milutinović V/2 OŠ „Kirilo Savić“, Ivanjica, za pesmu „SRBIJA“
Treću nagradu dele:
3/1) Georgije Maričić VI, OŠ „Vučić Veličković“, Međurečje,za pesmu „ŽIVOT“
3/2) Stanojla Radović, OŠ „Major Ilić“ Kušići, za pesmu „LJUBAVNA PRIČA“
REČ SELEKTORA – Milijan Despotović
SVOJEVRSNA ŠKOLA POEZIJE
Na već tradicionalni konkurs za najlepšu dečiju pesmu „Pupoljci“ 2020. koji u saradnji sa ivanjičkim osnovnim školama organizuje Dom kulture Ivanjica, javilo se 96 učenika sa 106 pesama. Prema propozicijama treba odabrati radove za zbornik, oko 50, a isto tako proglasiti najuspešnije: tri rada učenika od 1-4 razreda i tri rada učenika od petog do osmog razreda.
Nezahvalna je uloga selektora u ovakvim prilikama, kad deca pesnici svoj rad prilažu kao deo najlepšeg umetničkog ostvarenja koje mogu nazvati pesma i od koje imaju velika očekivanja. I zbilja, u svakoj od prispelih pesama oseća se ta iskrenost i pesništvo na njihovom stupnju razvoja, odiše ljupkost, mašta, nadanja i želje, ali i naivnost, zašto da ne kazati i to. Deca se i pevanju uče. Retko se pesnik „rađa“. Ulazak u svet poezije je, na neki način, ulazak u prvu zrelost života, a to počinje upravo u školi.
Poezija se prvo nauči voleti i govoriti a tek potom pisati.
Zato je ovaj konkurs, a i zbornik koji njegovim povodom nastaje, svojevrsna škola poezije.
Kvalitet poezije koju deca pišu zavisi od lične vokacije ali i od njihovih mentora koji, valjalo bi, da su u duši pomalo pesnici. Oseti se to, itekako, u radovima dece. Tako je slučaj i ovde. Teme pesama su uglavnom školske, malo je onih pesama koje su u tom okviru uspele da umaknu novim temama. One su svakako uspelije. No, treba kazati da je konkurs opravdao cilj. Mogle bi se sve prispele pesme štampati ali, propozicije i obim zbornika to ne omogućavaju. Morao se učiniti izbor i on sasim motiviše da se mladi pesnici na sledećem konkursu bore za svoje mesto, neki i prvi put u knjizi.
A nagrade?
Nagrade podstiču, obavezuju, njih očekujemo i ne očekujemo. Negde su one važne, nekad stižu kasno, a nekad i prerano. Kao đak Osnovne škole „Mito Igumanović“ u Kosjeriću, prilikom prijema jedne do nagrada na literarnom konkursu, tada sam rekao: Nemojte me nagrađivati rano, biće vam posle žao što nagradu niste dali nekom uspešnijem od mene. Sad, kao selektor, nemam izbora, možda i zato što nemam vremena. Polako pesničku pisaljku predajem mlađima. Zato se trudih da priznanja odu u ruke najboljih među najboljima, onima koji su meni došli sa svojim poetičkim pismom.
