Актуелности Друштво Обавештење

Јавна расправа о нацрту локалног акционог плана за запошљавање за период 2024-2026

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

ОПШТИНА ИВАЊИЦА

ОПШТИНСКО ВЕЋЕ

Број:  001537273 2024 05158 004 001 060 107

Датум:29.04.2024. године

На основу члана 97. Статута општине Ивањица („Сл. лист општине Ивањица“ број 1/19) Општинско веће општине Ивањица упућује

ЈАВНИ ПОЗИВ

ЗА УЧЕШЋЕ У ЈАВНОЈ  РАСПРАВИ

 О

 НАЦРТУ ЛОКАЛНОГ АКЦИОНОГ ПЛАНА ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ ЗА 2024-2026. ГОДИНУ

Јавна расправа о нацрту Локалног акционог плана за запошљавање за 2024-2026. годину  трајаће од 29.04.2024. године до  20.05.2024. године.

Јавна расправа ће се одржати у просторијама Скупштине општине ( скупштинска сала) 20. маја 2024. године  са почетком у 11:00 часова.

Примедбе, предлоге и сугестије заинтресовани грађани могу доставити у писаном облику на адресу: Општинска управа општине Ивањица, Венијамина Маринковића број 1, 32250 Ивањица или  на обрасцу путем електронске поште на е-mail адресу: soivanjica@ivanjica.gov.rs.

Нацрт Локалног акционог плана за запошљавање за 2024-2026. годину може се преузети на званичној презентацији општине www.ivanjica.gov.rs 

ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ

                                                                                       Момчило Митровић

НАЦРТ

ОПШТИНА ИВАЊИЦА

ЛОКАЛНИ АКЦИОНИ ПЛАН ЗАПОШЉАВАЊА

2024 – 2026. година

1.     УВОД

Локални акциони план запошљавања општине Ивањица за период од 2024 – 2026. године представља документ јавне политике који се доноси на локалном нивоу ради остваривања општих и посебних циљева предвиђених Стратегијом запошљавања у Републици Србији за период од 2021-2026. године.

Локалној самоуправи дата је улога и одговорност не само у спровођењу националне политике запошљавања, већ и у креирању локалне политике запошљавања која треба да уважи карактеристике и специфичности локалног окружења, идентификује најрањивије категорије незапослених и прецизира циљне групе за које ће се креирати посебне мере АПЗ.

У складу са Националном Стратегијом запошљавања, Националним акционим планом за запошљавање за период од 2024 до 2026. године, Законом о запошљавању и осигурању у случају незапослености, Законом о планском систему Републике Србије и локалним стратешким документима, дефинисани су циљеви  и приоритети политике запошљавања у општини Ивањица.

Реализација постављених приоритета ће се финансирати:

– Средствима из Буџета Општине Ивањица ;

– Средствима из буџета Републике суфинансирањем појединих мера које ће предвидети НАПЗ 2024-2026.;

– Средствима из Буџета Републике кроз редовне јавне позиве НСЗ;

 – додатним наменским средствима из Буџета Општине;

– Донацијама и др.

У току спровођења ЛАПЗ-а вршиће се континуирано праћење реализације и према потреби предузимати одговарајуће мере да се ЛАПЗ успешно реализује. Очекивани резултати су: смањење незапослености, повећање запослености и јачање приватног сектора. 

1         3. Правни основ

Правни основ за израду ЛАПЗ-а општине Ивањице за период од 2024. до 2026. године се налази у Закону о планском систему Републике Србије („Службени гласник РС”, број 30/18), Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености   („Службени гласник РС”, број 36/09, 88/10, 38/15, 113/17, 113/2017 – др закон и 49/2021) којим је дефинисана могућност израде истог и његова усклађеност са Националним акционим планом запошљавања за период од 2024. до 2026. године (у даљем тексту НАПЗ).  Национални акциони план запошљавања представља основни инструмент за спровођење активне политике запошљавања за период 2024 до 2026. године, којим су дефинисани циљеви и приоритети политике запошљавања и утврђени програми и мере који ће се реализовати.

Национални Акциони план за период од 2024. до 2026. године за спровођење Стратегије запошљавања у Републици Србији за период од 2021. до 2026. године представља документ јавне политике који се доноси ради операционализације и остваривања општег и посебних циљева предвиђених Стратегијом запошљавања у Републици Србији за период од 2021. до 2026. године („Службени гласник РС”, број 18/21).

Општи циљ Стратегије запошљавања у Републици Србији за период од 2021. до 2026. године је успостављен стабилан и одрживи раст запослености заснован на знању и достојанственом раду, док су као посебни циљеви утврђени:

1. Остварен раст квалитетне запослености кроз међусекторске мере усмерене на унапређење понуде рада и тражње за радом;

2. Унапређен положај незапослених лица на тржишту рада;

3. Унапређен институционални оквир за политику запошљавања.

Према томе политика запошљавања, циљеви, приоритети, програми и мере из Националног акционог плана запошљавања представљали су смернице и оквир за израду Локалног акционог плана запошљавања за период од 2024. до 2026. године, а да су при томе испоштоване специфичности локалног окружења односно захтеви локалног тржишта рада. Уважавањем локалних карактеристика допринеће се повећању запошљавања на локалном, а самим тим и на националном нивоу.

Локални савет за запошљавање општине Ивањица је формиран одлуком председника општине 2024. године и  надлежан је за израду и имплементацију мера активне политике запошљавања на локалном нивоу. Општина Ивањица, у партнерству са надлежним Министарством, већ десет година примењује плански приступ подстицају запошљавања локалног становништва. Приликом планирања и имплементације мера активне политике запошљавања,  идентификоване је циљна група,  не само о специфичним проблемима незапослености у нашој општини, већ  и о целокупној привредно-економској ситуацији   и расположивим ресурсима на локалном и националном нивоу, а у складу са расположивим – званичним подацима.

Релевантни прописи

  • Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености („Службени гласник РС”, број 36/09, 88/10, 38/15, 113/17, 113/2017 – др закон и 49/2021)
  • Закон о планском систему Републике Србије (Службени гласник РС, број 30/18)
  • Закон о контроли државне помоћи („Службени гласник РС“, број 73 од 11.10.2019.)
  • Уредба о правилима за доделу државне помоћи ( „Службени гласник РС“ број 13/2010, 100/2011, 91/2012, 37/2013, 97/2013, 119/2014, 23/2021 – др. уредбе, 62/2021 – др. уредбе, 99/2021 – др. уредбе, 20/2023 – др. уредба, 43/2023 – др. Уредба и 48/2023 – др. уредба)
  • Уредба о начину и поступку пријављивања државне помоћи ( „Службени гласник РС“ број 13/10 )
  • Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом ( „Службени гласник РС“ број 36/09, 32/13 и 14/2022 – др. закон)
  • Закон о локалној самоуправи ( „Службени гласник РС“ број 129/07 и 83/14-др.закон, 101/2016-др.закон и 47/2018 и 111/2021 – др. закон)
  • Уредба о утврђивању јединствене листе развијености региона и јединица локалне самоуправе за 2014. годину ( „Службени гласник РС“ број 104/14)
  • Национални акциони план за период од 2024. до 2026. године за спровођење Стратегије запошљавања у Републици Србији за период од 2021. до 2026. године („Службени гласник РС“, број 22/2024)

У последњих седам година  у области политике запошљавања, наше активности су биле усмерене ка најугроженијим циљним групама (укупно 294 корисника) међу незапосленима у Ивањици и стога смо приоритет дали програмима самозапошљавања (којим су обухваћена 124 корисника), јавних радова ( 300 корисника) , стручна пракса ( 5 корисника) . Део средстава општина је издвајала из сопственог буџета а део средстава обезбеђен је путем суфинансирања из буџета Републике Србије.

Год.ПрограмУкупна средстваБрој корисникаИзвор финансирања
Општина%Министарство%
2017.Јавни радови9.000.000,00674.500.000,00504.500.000,0050
Стручна пракса1.000.000,006500.000,0050500.000,0050
 Јавни радови10..000.000,00725.000.000,00505.000.000,0050
2018.Субвенције за самозапошљавање6.000.000,00323.000.00,00503.000.000,0050
2019.Јавни радови7.700.000,00713.850.000,00503.850.000,0050
 Субвенције за самозапошљавање5.200.000,00252.600.000,0502.600.000,0050
 Стручна пракса1.080.000,005540.000,0050540.000,0050
2020.Јавни радови  6.000.000,00 3.000.000,00503.000.000,0050
Субвенције за смозапошљавање4.000.000,00162.000.000,00502.000.000,0050
2021.  Јавни радови  4.500.000,00302.250.000,00502.250.000,0050
Субвенције за смозапошљавање3.500.000,00141.750.000,00501.750.000,0050
2022.Јавни радови  4.600.000,00302.300.000,00502.250.000,0050
Субвенције за смозапошљавање3.500.000,00141.750.000,00501.750.000,0050
2023Јавни радови  4.500.000,00302.250.000,00502.250.000,0050
Субвенције за смозапошљавање7.500.000,00233.750.000,00503.750.000,0050
УКУПНО:60.080.000,0029430.040.000,00   30.040.000,00  

Колико је за општину Ивањица значајно улагање у подстицајне мере запошљавања, јасно говори и чињеница да  перманентно на годишњем нивоу повећавамо буџетска средства.У последње три године општини Ивањици су одобрена средства од надлежног министарства за суфинаснирање мера активне политике запошљавања у висини  од 50% укупне вредности реализованих програма, што јасно указује на подршку и стратешко опредељење Владе РС да подстиче запошљавања и смањење стопе незапослености.

Циљеви ЛАПЗ-а општине Ивањица за 2024-2026. годину су дефинисани на основу циљева дефинисаних НАПЗ-ом за 2024-2026. годину свеобухватне анализе проблема незапослености у нашој заједници и усмерени су ка унапређењу положаја најугроженији циљних група:  незапослена лица који припадају категорији дугорочне незапослености ( најзаступљенија су лица која чекају на посао преко 10 година), лицима старијим од 50 година – 47% од укупно незапослених лица и то су  лица којима је радни однос углавном престао по основу технолошког вишка, лица која имају завршену или делимично завршену основну школу,  лица старости од30 до 50 година ( 27% укупног броја незапослених), лица до 30 година старости без обзира на дужину чекања и квалификације, особама са инвалидитетом, самохраним родитељима,припадницима ромске националности, оба незапослена супружника ( 571 лица )  и корисницима новчане социјалне помоћи.

Значајно је нагласити да смо током имплементације мера активне политике запошљавања изградили партнерске односе на релацији локална самоуправа и НСЗ, тако да су у доносиоци одлука и расположиви стручни кадрови НСЗ и Општинске управе општине Ивањица (Одељење за финансије, Одељење за локални еконoмски развој, инвестиције и грађевинске послове ) потпуно посвећени припреми и имплементацији ових мера.

Поред овог конкретног програма мера активне  политике запошљавања, наша општина улаже значајна средства и у унапређење инфраструктуре, као и подстицај развоја пољопривреде и туризма, као приоритетних области локалне економије. 

 

Општина Ивањица се налази у југозападном делу Србије познатом као Старовлашко-Рашка Висија. Територија општтине има површину 1090 км2 и шеста је по величини у Србији. Удаљена је од Београда 224 км и граничи се са општинама Нови Пазар, Сјеница, Нова Варош, Ариље, Лучани, Краљево и Рашка. Са општинама Лучани, Чачак и Горњи Милановац припада Моравичком округу.

Општина Ивањица  се налази у претежно брдско-планинском подручју и оивичена је планинским венцима Голије, Јавора и Мучња. Планина Голија је уредбом Владе РС проглашена за Национални парк природе, а одлуком UNESCO-а Подручјем биосфере.

Ивањица и цео Моравички крај су, путем преко Ариља у Пожеги (42 км од Ивањице), повезани са  магис- тралним путем Београд-Јужни Јадран и са пругом Београд-Бар.

                             Путем преко  Гуче је повезана са Чачком, преко Каоне са Краљевом, а преко Јавора, Сјенице и Новог Пазара излази на Ибарску магистралу. Од Сјенице је повезана са Новом Вароши и Пријепољем.

Становништво општине је распоређено у 49 насељених места, 42 катастарске општине и 19 месних заједница. Поред Ивањице, центри месних заједница су: Буковица, Прилике, Лиса, Луке, Осноница, Међуречје, Девићи, Остатија, Придворица, Средња Река, Кушићи, Брусник, Брезова, Ковиље, Братљево, Мочиоци, Опаљеник, Ерчеге и Коритник.

По степену развијености, општина Ивањица припада III категорији неразвијених  општина.

Перспективе ивањичке привреде су:

  • Интензивни и плански развој пољопривреде у области гајења, откупа  и финалне прераде кромпира, малина, шљива, јабука, печурака, лековитог биља и сточне хране, а неопходно је поспешити и узгој стоке, као  и производњу месних и млечних  прерађевина;
  • Производња здраве и еколошки исправне хране;
  • Развој шумарства, очување и јачање шумског фонда, коме припада 49,54 % укупне  

        територије општине;

  • Дрвна и текстилна индустрија – квалификована радна снага;
  • Развој туризма јер је Ивањица проглашена ваздушном бањом, а подручје планине Голије Парком природе и Подручјем бисфере.
  • Изванредно услови за изградњу минихидроелектара  – преко 70 локација.

У  складу са Уредбом утврђивања јединствене листе развијености региона и локалних самоуправа за 2014. годину ( „Службени гласник РС“ бр.104/2014), општина Ивањица је разврстана у III групу степена развијености.

2.3. Демографски показатељи

Прикупљени подаци Пописа становништва 2002. и 2011. године представљају вредан извор података који се мора користити у планирању друштвено – економског развоја. На основу тих података из 2002. и 2011. године, за подручје општине Ивањица, могу се уочити неповољне тенденције ка продубљивању следећих демографских процеса: укупне и природне депопулације као и процес убрзаног демографског старења.

            По последњем Попису из 2022. године на територији општине Ивањица живи 27.870 становника, што представља умањење броја становника за 13 % у односу на Попис спроведен 2011. године, када је у Ивањици живело 31.963 становника. Имајући у виду, да пад броја становника од пописа до пописа експоненцијално расте (2002. у односу на 1991. године релативни пад броја становника био је 3,4 %) можемо констатовати да је Ивањицу захватио тренд убрзаног демографског пражњења. Основне разлоге овакве тенденције опадања бројности популације општине Ивањица треба тражити у наглом паду и смањењу обима привредних активностима од 90-их година XX века, што је довело до миграторних кретања становништва ка јачим привредним центрима, као и у самом смањењу стопе наталитета.

Табела III-3. Број становника према полу и старости (2011. и 2022. година)

СТАРОСТПОПИС 2011. годинаПОПИС 2022. Година
укупномушкоженскоУкупно       мушко          женско
31.96316.08115.88227.870        14.085          13.785
0-41.343693650 
5-91.544762782Број предшколске деце у општини Ивањица је 1628 у основношколског узраста има 2037 деце, а у средњошколаца 1167. Пунолетно становништво броји 23.329 лица.
10-141.511813698 
15-191.799892907 
20-242.0261.032994 
25-291.794976818 
30-341.809954855 
35-392.1611.1111.050 
40-442.1931.1261.067 
45-492.2931.2011.092 
50-542.4851.2981.187 
55-592.9071.5131.394 
60-642.2541.1351.119 
65-691.437693744 
70-741.672781891 
75-791.507639868 
80-84816306510 
85 и више412156256 

Извор: Републички завод за статистику

Старосна структура становништва општине Ивањица формирана је, пре свега под директним дејством фертилитета, односно наталитета, а процес старења је у највећој мери условљен секуларним падом наталитета. На структуру становништва према старости утицали су и смртност и односно миграције, али у мањој мери.

Старосна структура становништва општине Ивањица показује да се, током посматраног периода,  најбројније групације становништва померају од омладине ка средњим годинама.

Имајући у виду ова поређења, као и негативан природни прираштај општине од -8,83 може се рећи да општину Ивањица карактерише процес демографског старења.  

У односу на националну припадност највећи број становништва општине Ивањица јесте српске националнолности, чак 98,8%. Овако високо учешће ове групације значи и да је учешће осталих групација занемарљиво, а међу тим групацијама највише је грађана црногорске националности – 0,2%.

Када је у питању однос руралног и убраног становништва, по попису становништва из 2002. године, 65,2% становништва општине Ивањица припада групи руралног становништва. Већ 2011. године број руралног становништва се смањује на  63,34%, јер и сеоске средине прати депопулација због престанка билошког обнављања, али и због миграција становништва према урбаним и другим подручјима атрактивнијим за живот и рад.

Подаци из  пописа 2011. године у односу на образовну структуру – од укупног броја становника старијих од 15 година, 4,05% је без школске спреме, 17,24% има непотпуно основно образовање, 28,49% има само основно образовање, 42,06 % становника има средње образовање, више образовање има 3,5 % а са виоским образовањем је 4,2% становника из посматране групације.

Значајно је нагласити присутан раст броја становника старијих од 15 година са средњим, вишим и високим образовањем у последњих десет година.

У односу на период 2002 – 2011. године, што се демографске ситуације тиче, евидентни су следећи трендови:

  • смањење укупног броја становника за 13%; (Попис 2022. у односу на Попис 2011. године)
  • смањење број становника до 30 година старости за 20,08%
  • повећање броја становника преко 49 година старости за 7,72%.
  • смањење урбаног становништва за 4,43%;
  • смањење руралног становништва за 1,86%;
  • присутан раст броја становника старијих од 15 година са средњим, вишим и високим образовањем.

2.4.  Анализа локалне економске ситуације и трендови

Као и у већини општина у Србији, економски развој општине Ивањица био је везан за оснивање великих привредних система који су били покретачи целокупног развоја и запошљавали највећи број радника. Последњих година услед економске кризе ивањичка привреда доживела је убрзано пропадање, а процес приватизације који још увек траје показао је све слабости транзиције кроз које је пролазила национална економија.

Неадекватним вредновањем понуда које су у себи морале садржати развојни ефекат, непостојање механизама да се након приватизације инвеститор прати у поступку вођења и ревитализације предузећа, довели су до тога да велики привредни системи у општини Ивањица постану велика брига како за локалну самоуправу, тако и за државу.

Реструктурирањем уз велике трошкове и ризиком од пропасти (након неуспеле приватизације) друштвеног предузећа „Јавор“, затим реструктурирањем предузећа са заокруженим пословно-производним процесима ДП „Индустрија тепиха Ивањица“ и ДП „ШПИК“, увело је снажне привредне играче са преко 11.000 запослених, развијеном инфраструктуром тада урбанистички уређених индустријских зона налик скупинама западних компанија, у токове тржишних турбуленција потпуно онемогућене и хендикепиране да као сачувани системи уз ревитализацију постану замајци развоја регије.

Процес транзиције и приватизације  је изазвао велике поремећаје полне, старосне и образовне структуре незапослених – на локалном тржишту рада долази до наглог пораста броја незапослених лица којима је радни однос престао услед стечаја, социјалних програма и ликвидације предзећа у којима су били запослени, при томе је нарочито изражено нагло повећање нестручних лица, лица старијих од 45-50 година, застарелих занимања и образовних квалификација.

Будући да процес приватизације није испунио очекивања, да је створио бројне проблеме локалној заједници и број запослених у друштвеним предузећима са преко 12.000 свео на нешто више од 600 у истим тим привредним субјектима, могућности да се мерама „лоше ткиво“ одстрани и помогне привредни развој у потпуности превазилази оквире локалне самоуправе имајући у виду релативни однос компоненте локалног буџета и имовине тих предузећа. Поред тога, велики недостатак индустријских зона у којима ова предузећа послују је неразвијеност и непостојање истраживачко развојних капацитета у њима, као и удаљеност од виталних путних и железничких коридора државе, ваздухопловних и пловних .

Након распада некада велих друштвених предузећа кренуло се са покретањем сопственог бизниса, нарочото у области дрвне и текстилне индустрије  –  финализација прераде  дрвета (имамо сировину и квалификовану радну снагу) и текстила (квалификована радна снага ) у оквиру малих и средњих предузећа

У последњих три године у складу са активним мерама запошљавања константно је заинтересованост незапослених лица за започињање сопственог бизниса. У 2020. години  је било велико интересовање за меру- самозапошљавање, па се пријавило око 150 незапослених лица, а одобрено је 32 бизнис планова за започињање бизниса. На основу мониторинга новооснованих предузетничких радњи – корисника субвенција за самозапошљавање утврђено је да након истека уговорене обавезе, велики број престанe  да се бави регистрованом делатношћу и врати се на евиденцију тражилаца запослења, али да је  и даље присутна велика заинтересованост незапослених лица за меру субвенција за самозапошљавање. У прилог ове констатације је и званичан податак АПР-а о 230 новоотворена привредна субјекта у 2022. години.

 На крају 2015. год на евиденцији незапослених лица било је 4448 лица,  од тога 2318 жена. Закључно са 31.12.2023. укупан број незапослених лица је 2.663 , што је у последњих десет година најмањи број евидентираних лица.

Формирање привредних зона на територији општине Ивањица предвиђено је новим Планом генералне регулације за насељена места Ивањица, Буковица и делова насељених места Свештица, Бедина Варош, Шуме, Дубрава, Прилике и Радаљево. Током 2017. године усвојена  два плана детаљне регулације и то: ПДР туристичко-рекреативне зоне Јаковића поље и ПДР производно-пословна зоне Сењак. Намена простора у обухвату Плана, заснована на дугорочној пројекцији демографског и друштвено-економскогразвоја предвиђа уређење површина привредних зона. Наслеђена индустријска зона Сађавац-Сењак, плански и урбанистички уређени комплекси некада великих индустријских система и постојање оптималних просторних могућности за  даљи развој великих индустријских капацитета, стварају услове за одржање, развијање и формирање нових радних зона.

Број привредних друштава у нашој општини се  последњих година не мења уз благо убвећање или смањење,  па је укупан број активних  привредних друштва  у 2019. години  био 484, а у укупан број у 2022. години је 463.

Што се предузетника тиче укупан број активних предузетника у 2019. години  на територији општине Ивањица је 1837, а у 2022. години увећан је број предузетника за 126. Највише предузетника има у следећим секторима: трговина на велико имало,  прерађивачка делатност, саобраћај, складиштење и везе, услуге смештаја и хране, пољопривреда.

ИНДИКАТОР2012.2015.2016.2017.2018.2019.2022.
Укупно запослени697274877688789587078634
Запослени у привредним друштвима1694497248064013 
Запослени – предузетници249512331600416 
Просечна нето зарада30.37330.22731.61333.67832.58240.02754.640

Напомена: Подаци за 2022. годину су преузети из базе података аналитичког сервиса – Републички сектретаријат за јавне политике

 Што се тиче запослености, подаци су дати у приложеној табели, а значајно је нагласити да  је запосленост последњих година у благом порасту.

Од 109.000 хектара колико заузима општина Ивањица структура земљишта је следећа: пољопривредно земљиште 47,06%, шуме 49,54% и  неплодно  3,40%.

Структура пољопривредног земљишта на подручју општине Ивањица: оранице и баште обухватају 28,20%, воћњаци 6,93%, ливаде 38,55% и пашњаци  26,32 %  У структури пољопривредних површина доминирају ливаде и пашњаци, што је један од услова за развој сточарства и производњу сточне хране. Иначе, од 109.000 хектара, колико заузима општина Ивањица структура земљишта је следећа: пољопривредно земљиште 47,06%, шуме 49,54% и  неплодно  3,40%.

Ивањица је ваздушна бања са  средњом надморском висином која се сматра оптималном, како за здраве особе, тако и за већину акутних и хроничних болесника. Обзиром на разноврсне лепоте, културне знаменитости и климатске погодности, овај крај има услове за све видове туризма – излетнички, ловни, риболовни, манифестациони, спортско-рекреативни, здравствени. У Ивањици је основана Туристичка организација.

Инкубатори, агенције, коморе, кластери, пословне асоцијације: Регионална развојна агенција Рашког и Моравичког округа Краљево, Привредна комора Ужице.

Информисање у општини Ивањица организовано је кроз четири електронска медија (  према подацима АПР-а регистроване су две радио станице, Телевизија, два  интернет портала и један медији форме дневне и периодичне новине)  локалног и више медија националног и регионалног карактера.

Једина телевизија локалног карактера у општини Ивањица је ТВ Голија. Основана је 2007. године  у приватном власништву и покрива сигналом територију општине Ивањица. Медијска покривеност градског језгра општине националним медијима је потпуна, док је у руралном подручју покривеност осредња.

У Ивањици постоји кабловска телевизија СББ, с тим што је њом покривен само шири центар града.

Активности локалне самуправе на подстицају развоја општине

Већ годинама Општина Ивањица улаже напоре у унапређење рада општинске управе и развој услуга у заједници намењених подстицају развоја:

  • 2004. године отворен је Општински услужни центар,
  • Општина Ивањица је чланица Националне алијансе за локални економски развој – НАЛЕД
  • Од 2002. године, кроз националне и међународне донатоске програме у нашој општини је реализовано преко 300 пројеката и то у области изградње локалних путева и улица, комуналне опреме и инфраструктуре, уређења градске пијаце и јавних површина,изградња објеката предшколских устнова итд.
  • Локална самоуправа од 2008. године веома успешно развија услуге социјалне заштите (помоћ у кући за стара лица, дневни бораци за особе са инвалидитетом и ментално недовоњно развијене особе, лични пратиоци деце, персоналну асистенцију) кроз које је запослено преко 200 лица, како младих са високом, вишом и средњом стручном спремом, тако и лица старија од 35 година која су стекла сертификат за пружаоце услуга.
  • Развој општине се заснива на принципа стратешког и акционог планирања (План развоја општине Ивањица 2023-20230. година, Стратегија заштите животне средине  2012-2022. година, Локлани акциони план за младе, Акциони планови у области подстицаја запошљавања).
  • Општина Ивањица има изузетно развијене партнерске односе са  НВО сектором, нарочито у области  развоја услуга социјалне заштите и унапређења положаја социјално-угрожених кактегорија становништва, са акцентом на особе са инвалидитетом и стара лица.
  • Од 2010. године обновљен је фестивал Нушићијада чији је сновни циљ   унапређење тиристичке понуде општине и региона, са акцентом на   богаћење културног живота заједнице као и активирање младих и талентованих грађана. Већ у првој обновљеној години Нушићијада је добила признање за најбољу традиционалну манифестацију, „Туристичку слагалицу“. Наредне године добила је награду „Туристички цвет“ као најбољи специјални догађај у функцији промоције туризма. У две године постојања обновљеног фестивала Нушићијада је освојила и бројне награде за промотивни материјал. Нушићијаду је 2010. године за три дана посетило 10000 гостију, а већ 2022.  године  100.000.
  • Локална сампуправа перманентно усавршава људске ресурсе тако да су запослени обучени у области стратешког и акционог планирања, развоја услуга у локалној заједници, управљања пројектним циклусом по стандардима ЕУ, институцијама и програмима ЕУ, програмског буџетирања, унапређењу енергетске ефикасности, изградњи јавно-приватног партнерства на локалном нивоу, родне равноправности.
  • На пројектном и програмском нивоу већ годинама се унапређује  међуопштинска сарадња.

Што се будућег развоја општине тиче сматрамо да Република Србија кроз националне и међународне програме треба локалним самоуправама да пружи подршку у следећим областима:

  1. Унапређењу рада  општинске управе кроз модернизацију рада и развој људских ресурса који одговарају потребама у локалним заједницама – важно на нивоу региона јачати програмски ресурсе локалних самоуправа, почев од увођења е-управе, па до планског  унапређивања људских ресурса у складу са потребама локалних заједница; 
  2. Изградњи инфраструктуре на локалном и регионалном нивоу  – Стратегијом развоја Региона Рашког и Моравичког округа  су планирани пројекти од значаја за развој и наше општине, као што су  Изградња Панорамског – туристичког пута на подручју Парка природе Голија, Завршетак радова на Регионалном путу Луке – Доњи Дунав – Каона, изградња путева Куманица – Међуречје – Дуга Пољана, Пожега – Ивањица – Брзина, Брадуљица – Девићи – Коритник – Рашка, као и пројекти подстицаја развоја руралног попут Регионалног екокаравана и перманентног унапређења лаке туристичке инфраструктуре – пешачких и бициклистичких стаза, уређење излетишта, унапређење туристичке сигнализације ;
  1. Подстицају међуопштинског и регионалног интересног удруживања, почев од кластресгог удуживања МСП-а, па до удруживања јавног и НВО сектора у области развоја услуга, партнерско учествовање јавног и цивилног сектора на међународним конкусрима, изградња партнерских односа са земљама чланица Европске уније кроз прекограничну сарадњу.
  2. Стварању услова и подстицај регионалном развоју кроз активно и интересно укључивање суседних општина на развоју и имплементацији инфраструктурних пројеката који ће допринети  развоју  туризма на планини Голија.

2.5 Стање на тржишту рада у Моравичком округу

На крају месеца децембра 2022. године на евиденцији НСЗ-филијале Чачак налазило се укупно 9.093 незапослена лица, од чега је 58 % или 5.235  жена. Незапосленост је у односу на 2019. годину мања  за 2716 лица.

Када се посматрају незапослена лица према трајању незапослености, највеће учешће у регистрованој незапослености имају лица која на посао чекају преко 10 година( 1.347лица ), незапослени који на посао чекају до 3 месеца (1317 лица) затим лица са дужином чекања на запослење од 1-2 године (1184 лица  ).

Broj nezaposlenih licaOkrug:  17    Moravički
70483705647074271242Ukupno                   za okrug:      Moravički
Gornji MilanovacIvanjicaLučaniČačak
Dužina čekanja na posaodo 3 mesecaUkupno2103111266701.317
Žene13516972380756
3 do 6 meseciUkupno11417654353697
Žene629636198392
6 do 9 meseciUkupno9114238222493
Žene618922136308
9 do 12 meseciUkupno8313744219483
Žene525618116242
1 do 2 godineUkupno1793541135381.184
Žene12118572305683
2 do 3 godineUkupno5326179323716
Žene4014447194425
3 do 5 godinaUkupno6525895279697
Žene4313363167406
5 do 8 godinaUkupno5824451198551
Žene3612430127317
8 do 10 godinaUkupno1512121130287
Žene1269885174
preko 10 godinaUkupno616591394881.347
Žene3732577297736
Ukupno9292.6637603.4207.772
Žene5991.3904452.0054.439

                     Извор података: НСЗ

Што се тиче женске радне снаге, у односу на дужину чекања на посао, подаци су најнеповољнији за жене које чекају на посао до 3 месеца (756), затим жене које чекају преко 10 година  (736), затим  од 1 до 2 година (683).

Незапослена лица са територије општине Ивањица према трајању незапослености, највеће учешће у регистрованој незапослености имају лица која на посао чекају преко 10 година (659 лица), затим лица са дужином чекања на запослење од 2-3 година ( 261 лице) и лица која чекају на посао од 5-8 година (244).

Што се тиче женске радне снаге, у односу на дужину чекања на посао, подаци су најнеповољнији за жене које чекају на запослење преко 10 година (325), затим  до 1 до 2 године (185) и жене које чекају на посао од 3до 6 месеци (176).

Када се регистрована незапосленост посматра према годинама старости незапослених лица, забрињавају подаци што највеће учешће у незапослености имају  лица старости  између 60-64  године (1267), затим  лица  старости од 55-59 године (1161) и лица старости од 50-54 година (1027).

Што се тиче женске радне снаге, у односу на учешће у старосној доби незапослених подаци су најнеповољнији за жене између 55-59 година старости (649), статитички подаци јасно показују да је незапосленост жена подједнако распоређена свих старосних доби и чине око 57% укупне незапослености по старости.

Broj nezaposlenih licaOkrug:  17  –  Moravički
70483705647074271242Ukupno za okrug:                    Moravički
Gornji MilanovacIvanjicaLučaniČačak
Godine starosti15 – 19 godinaUkupno31383495198
Žene1420184193
20 – 24 godineUkupno5113852204445
Žene306435123252
25 – 29 godinaUkupno8617466276602
Žene5110042175368
30 – 34 godineUkupno7020977271627
Žene5712450181412
35 – 39 godinaUkupno10424365362774
Žene7413144227476
40 – 44 godineUkupno9526562324746
Žene6615941204470
45 – 49 godinaUkupno10835675386925
Žene7417448246542
50 – 54 godineUkupno1074061064081.027
Žene7522362249609
55 – 59 godinaUkupno1434211004971.161
Žene8623446283649
60 – 64 godineUkupno1344131235971.267
Žene7216159276568
65 i više godinaUkupno00000
Žene00000
Ukupno9292.6637603.4207.772
Žene5991.3904452.0054.439

                                                                                                                                                                                                                                 Извор података: НСЗ

Незапосленост на територији општине Ивањица према годинама старости незапослених лица, забрињавају подаци што највеће учешће у незапослености имају  лица старости  између 50-59 година ( 421), није незнатан и број лица старости од 15-19 година који су на евиденцији и  износи 38 лица и јасно указује да лица или нису обухваћена средњошколским образовањем или имају III степен стручне спреме.

У односу на степен стручне спреме незапослених лици, у укупном броју  подаци су следећи: највише незапослених има са  IV и III  степен стручне спреме (4.277), затим са I степеном стручне спреме (1.950) и са VII степеном (713).

Највеће учешће жена у категоријама незапослених по степену стручне спреме је  у категорији са IV степеном стручне спреме (1.547), затим I степенom стручне спреме  (994) и на крају са III степеном стручне спреме (861).

Broj nezaposlenih licaOkrug:  17  –  Moravički
70483705647074271242Ukupno za okrug:  Moravički
Gornji MilanovacIvanjicaLučaniČačak
Stepen stručne spreme IUkupno1449482066521.950
Žene84487105318994
IIUkupno5613824122340
Žene40701978207
IIIUkupno2126692028171.900
Žene115265104377861
IVUkupno3036792611.1342.377
Žene2094161717511.547
VUkupno41721538
Žene421613
VI-1Ukupno3532898173
Žene2527366121
VI-2Ukupno455313155266
Žene343811118201
VII-1Ukupno12812543417713
Žene878431285487
VII-2Ukupno1211014
Žene01067
VIIIUkupno10001
Žene10001
UKUPNO Ukupno9292.6637603.4207.772
Žene5991.3904452.0054.439

Извор података: НСЗ

Незапосленост на територији општине Ивањица по степену стручне спреме је најзаступљенија   у категорији са I степеном стручне спреме (948), затим IV степенom стручне спреме  (679) и на крају са III степеном стручне спреме (669) лица. Није ни занемарујући податак да са VII-1 степеном стручне спреме има 125 незапослених лица, а од тога су 84 лица женског пола.

Највећи број незапослених жена је са I степеном стручне спреме или само са основним образовањем и то 487 жена. 681 незапослена жена има III и IV степен средњег образовања.

2.6 Стање на тржишту рада у општини Ивањица – Моравички округ

                                                      ОПШТИНА ИВАЊИЦА

          Прилог. Табела  1.1.                                                 

Подаци о кретању броја незапослених лица у Ивањициу периоду 2015-2023. година:

ГодинаУкупноБез квалификацијаЖене
Укупно%Укупно%
2015.4432190342,9209947,4
2016.4186180443,0203248,5
2017.3745159142,5186849,9
2018.3449146542,5174150,5
2019.3269133040,6171152,3
2020.2967123041,4152451,3
2021.2925107336,6152452
2022.268698436139152
2023.266394835,5139052

                   .

                                                                                                                                                                                       Извор података: НСЗ

Подаци о незапослености у општини Ивањица у периоду 2015-2023.  година су следећи:

  • Највећи број незапослених био је 2015. године – укупно 4.432 незапослена лица
  • У 2023. години смањена незапосленост за  304 лица, односно  за 11% у односу на 2020. годину.
  • Више од половине незапослених лица (52%)  на евиденцији су жене.
  • Највећи број незапсолених је старости од 50 до 64 година  и то 1240 лица, односно 46,5% од укупно незапослених.

Према подацима из децемра 2023. године, на евиденцији НСЗ-филијале Чачак  у општини Ивањица је било укупно 2.663  незапослених, од тога 1.390 или  52 % жена. У односу на 2019. годину број евидентираних незапослених лица се смањио за  11%. Разлози за смањење незапослености су бројни: природни одлив – тј. створени услови за одлазак у пензију, подстицајна средства за започињање сопственог бизниса, пореске олакшице за отварање нових радних места, потреба за радном снагом у текстилној индустрији, ниска стопа наталитета, велики број одјављених лица са територије општине итд.

Када се посматрају незапослена лица према трајању незапослености, највеће учешће у регистрованој незапослености имају лица која на посао чекају преко 10 година (659 лица или 24,7%), затим лица са дужином чекања на запослење од 2-3 година ( 261 лице или 10%) и лица која чекају на посао од 5-8година (346 лица или 12%).

Што се тиче женске радне снаге, у односу на дужину чекања на посао, подаци су најнеповољнији за жене које чекају на запослење преко 10 година (325), затим  од 1  до 2 године (185) и жене које чекају на посао до 3 месеца (169).

Што се тиче незапослености женске популације у општини Ивањица, највећа заступљеност је жена старости од 55-59 године и то 234 жена.  Према горенаведеним подацима потребно је планирати мере запошљавања управо за најзаступљенију циљну групу, а то су жене  одређене старости , одређене дужине чекања на запослење и одређене стручне спреме.

Незапосленост на територији општине Ивањица према годинама старости незапослених лица, забрињавају подаци што највеће учешће у незапослености имају  лица старости  између 50-64 година ( 1240), али забрињава и подaтак да је 416 лица незапослен старости од 45-49 година. Чак 55% од укупно незапослених лица (457) чине лица између 50 и 59 година старости. Од укупног броја незапослених лица,  млади до 30 година старости чине 350 лице или 13% укупне незапослености.

Што се тиче женске радне снаге, у односу на процентуално учешће у старосној доби незапослених подаци су најнеповољнији за жене између 40 и 44 година (60% од укупно незапослених у тој старосној групи), затим  жене  30-34 година старости (59%),  и незапослене жене   старосне  доби између 25 и 29 године старости (57%).

У односу на степен стручне спреме незапослених лици, у укопном броју су подаци следећи: у категорији са IV степенom стручне спреме  (679 или 62%) затим I и II степеном стручне спреме (1.086 или 51%), и на крају са III степеном стручне спреме (669 или 39% ) лица. Није ни занемарујући податак да са VII-1 степеном стручне спреме има 125 незапослених лица или 4% укупно незапослених, а од тога су 84 лица женског пола.

 Највеће учешће жена у категоријама незапослених по степену стручне спреме је  у категорији  са IV степеном (61% од укупног броја незапослених у тој категорији), затим I и II степен ( 51% од укупног броја незапослених у тој категорији  . У укупној незапослености жена по степену стручне спреме и даље је проценат висок ( 40%) жена са I и II степеном стручне спреме.

  • ЗАЈЕДНИЧКА АНАЛИЗА ЛОКАЛНЕ СИТУАЦИЈЕ И ТРЕНДОВИ
3.1. Објективна процена стања незапослености у општини Ивањица – SWOT анализа
Унутрашње снагеУнутрашње слабости
Природни ресурси за развој пољопривреде и туризма;Републички катастар МХЕ из 1987. године, предвиђа  64 потенцијалне локације за изградњу малих (мини) хидроелектрана;Доминантна радно ресурсно интезивна група производа, развијена дрвна и текстилна индустрија, посебно МСП;Остварена инстутиционална сарадња Општинске управе и НЗЗ – Основан локални савет за запошљавање;Стечена искуства у изради и имплементацији Локалног акционог плана општине Ивањица  од 2010. године;Едуковани кадрови у НЗЗ и општинској управи (Канцеларија за ЛЕР) у области планирања развоја и припреме предлога пројеката и њихове имплементације;Усвојена локална развојна документа –Стратегија одрживог развоја 2009-2014, Локални акциони план за младе, Стратегија за привлачење директних страних инвестиција 2014-2017 и др;Са циљем подстицаја локалног развоја у општинској управи остварени следећи резултати: основани Општински услужни центар , успостављена обједињена процедура, програмско буџетирање, увођење е –управе.У току је спровођење пројекта гасификација општинеПривучени страни инвеститори ( конинг Немачка и приватизација од стране људи из дијаспоре)Стагнација незапослености;  Негативни демографски трендови у општини – негативан природни прираштај, процес демографског старења, велики прилив становништва из руралних у урбана подручја, одлив становништва из Ивањице у веће центре;Недовољно изграђена базна инфраструктура неопходна за развој привреде и пољопривреде – путна инфраструктура, водоснабдевање и наводњавање, енергетска мрежа;Општина Ивањица јесте јединица локалне самуправе сврстана у III групу према степену развијености, с напоменом да је коефицијент економске развијености општине је  60,6 % републичког просека;Oд укупног број друштвених предузећа  (15), приватизација је лоше спроведена у 10 предузећа;Недовољан број  едукованих радника општинске управе у области планирања;Велики удео нестручне радне снаге на тржишту рада;Висок проценат незапослених без завршене основне школе или делимично завршене Недовољна заинтересованост незапослених за радно ангажовање ( одбијање понуђених послова)Неповољна старосна и полна структура незапослених лица Чак  25% незапослених лица  је дугорочно ( преко 10 година)  незапослен
Спољашње могућностиСпољашње претње
Пројектовани раст БДП-а;Раст извоза, производа индустрије и пољопривредних производа;Убрзавање процеса европских интеграција, с тим у вези доступност средстава помоћи из фондова Европске уније;Очекивани наставак сарадње са ММФ има за последицу обуздавања јавне потрошње која гарантује макроекономску стабилност и кредилибитет за домаће и стране инвеститоре;Национални и међународни развојни програми; Помоћ и подршка надлежних министарстава путем мера и програма подстицаја предузетништва;Издвајање већих средстава за мере активне политике запошљавања;Смањење стопе пореза и доприноса на зараде и субвенције послодавцима за новоотворено радно место;Пореско ослобођење почетника у пословањуСтабилан курс националне валутеИзградња аутопута Прељина-Појате  Рат у УккрајиниПолитичка напетост и нестабилност у  регионуРелативно ниска пројектована стопа раста БДП-а, буџетски спољнотрговински дефицит, неповољан платни биланс земље као и други макроекономски показатељи;Удаљеност општине Ивањица од свих важних инфраструктурних коридора у земљи, пловних и ваздушних лука; Према оцени извозно орјентисаних предузећа и привредника прецењена домаћа валута,дестимулативни услови за извоз производа;Рационализација јавног сектора,забрана запошљавања у јавном сектору,  мере којима се ограничава раст зарада у јавном сектору, као и смањење броја запослених у јавном сектору; Одлазак квалификованих и младих кадрова из земље.


3.2 Најугроженије циљне групе незапослених у општини Ивањица

Последњих година  нарочито је  изражено нагло повећање нестручних лица, лица старијих од 55-59 година, застарелих занимања и образовних квалификација. Сви они пријавом на евиденцију НСЗЗ оставрују права по основу незапослености.

Од укупног броја незапослених општине Ивањица, најугроженије циљне групе су:

  • Незапослени старости од 50 до 64 година на евиденцији Националне службе за запошљавање износи 1240 лица, или 47% од укупног броја незапослених.
  • Незапослена лица преко 50 година живота (углавном технолoшки вишкови – услед процеса реструктуирања привреде остали без посла од којих је највећи број са основном школом.), којих на евиденцији НСЗ има 1.240 односно 46,5% од укупно незапослених лица.
  • дугорочно незапослена лица, тј. лица која су на евиденцији тражилаца запослења дуже од годину дана, којих  у нашој општини има 1.897 или 71% од укупног броја незапослених;    најизраженија је група незапослених лица која на запослење чекају преко 10 година и то 659 лица или 25% од дугорочних незапослених лица.
  • незапослени млади до 30 година старости којих у нашој општини на евиденцији НСЗ има 350 лица, или 13 % од укупног броја незапослених. У односу на 2020. годину за 123 лица је мање на евиденцији, услед дугогодишњег негативног природног прираштаја,  што услед веће заинтересованости младих људи за покретање сопственог бизниса, што услед потребе приватних лица за ангажовање младе радне снаге, али и велики број младих након школовања се  не враћа у свој родни крај или одлазе у иностранство. 
  •  неквалификована радна снага, то јест лица са I степеном стручне спреме, којих  у нашој општини има 948, то јест 35% од укупног броја незапослених.
  • Роми, на евиденцији се налази 18 незапослених лица ромске националности;
  • особе са инвалидитетом на евиденцији Националне службе налази се 104  незапослена лица.
  • Оба незапослена супружника 571 лица или 21% укупно незапослених.

2         КАТЕГОРИЈЕ ТЕЖЕ ЗАПОШЉИВИХ ЛИЦА

Теже запошљиви незапослени јесте незапослени који због здравственог стања, недовољног или неодговарајућег образовања, социодемографских карактеристика, регионалне или професионалне неусклађености понуде и тражње на тржишту рада, или других објективних околности теже налази запослење.

У складу са Законом о запошљавању и осигурању за случај незапосленостиАкциони план садржи категорије теже запошљивих лица које имају приоритет у укључивању у мере активне политике запошљавања.

Категорије теже запошљивих незапослених лица су екстензивно постављене и обухватају велики број лица која се међусобно разликују према нивоу запошљивости који поседују, тако да је неопходно обезбедити да се у мере активне политике запошљавања укључују само они припадници ових категорија којима је таква подршка потребна у циљу интеграције на тржиште рада. Такође је веома важно определити врсту потребне подршке у сваком појединачном случају. Због тога се укључивање у мере активне политике запошљавања врши у складу са проценом запошљивости и индивидуалним планом запошљавања. На основу процене запошљивости одређује се ниво потребне подршке, а у индивидуалном плану запошљавања утврђују се конкретне активности и мере које лице које тражи посао и Национална служба за запошљавање треба да предузму у циљу повећања запошљивости и запошљавања лица.

У оквиру појединих мера активне политике запошљавања дефинисане су категорије теже запошљивих лица која се укључују у меру, а у мерама у оквиру којих нису дефинисане категорије, приоритет за укључивање имају незапослена лица из следећих категорија

  • лица без основног образовања и завршене средње школе;
  • млади до 30 година старости без радног искуства;
  • жене, а посебно жене из мање развијених и девастираних подручја;
  • особе са инвалидитетом;
  • Роми и Ромкиње;
  • корисници новчане социјалне помоћи и других услуга социјалне заштите[1];
  • лица старости 50 и више година;
  • дугорочно незапослена лица која посао траже дуже од 12 месеци, а посебно незапослена лица која посао траже дуже од 18 месеци;
  • самохрани родитељи;
  • супружници из породице у којој су оба супружника незапослена,
  • технолошки вишкови.

Посебан приоритет за укључивање у мере активне политике запошљавања имају лица која се суочавају са више фактора отежане запошљивости, односно, која припадају у две или више претходно наведених категорија теже запошљивих лица.

3         6. НАЦИОНАЛНЕ МЕРЕ АКТИВНЕ ПОЛИТИКЕ ЗАПОШЉАВАЊА у 2024, 2025. и 2026. години

Мере активне политике запошљавања спроводи Национална служба за запошљавање у складу са Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености, Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом и прописима о државној помоћи, а критеријуми, начин и друга питања од значаја за спровођење мера активне политике запошљавања уређују се општим актима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Националне службе за запошљавање.

  1. Посредовање у запошљавању и пружање подршке за запошљавање

Посредовањем у запошљавању сматрају се послови повезивања лица која траже запослење са послодавцима који исказују потребу за посредовањем у запошљавању, ради заснивања радног односа или другe врсте радног ангажовања. У циљу њиховог успешног повезивања, спроводи се низ активности усмерених ка тражиоцима запослења, односно послодавцима.

Саветовање за запошљавање је активност током које саветник за запошљавање пружа стручну подршку тражиоцу запослења на индивидуалном нивоу, кроз информисање о правима и обавезама тражилаца запослења, услугама које пружа Националнa службa за запошљавање, као и о могућностима за запошљавање и траженим занимањима. Током саветовања за запошљавање врши се процена запошљивости лица које тражи посао, односно, процена његових професионалних могућности и афинитета, са циљем утврђивања степена подршке која му је потребна. Врсте подршке око којих се тражилац запослења и саветник за запошљавање усагласе, као и занимања у којима ће лице тражити посао, утврђују се у индивидуалном плану запошљавања.

Услуге за послодавце подразумевају информисање послодаваца о стању на тржишту рада и структури тражилаца запослења на евиденцији Националне службе за запошљавање и саветовање о могућностима и начинима задовољавања потреба послодаваца за извршиоцима, укључујући и информисање о мерама активне политике запошљавања, испитивање будућих потреба послодаваца ради планирања обука и других мера активне политике запошљавања, селекцију тражилаца запослења према условима дефинисаним у пријави потребе за запошљавањем – посредовање по захтеву послодавца и интернет посредовање на интернет страници Националне службе за запошљавање. Национална служба за запошљавање послодавцу услуге пружа бесплатно. Унапређењем квалитета услуге посредовања у запошљавању, Национална службa за запошљавање ће повећати своју видљивост код оних послодаваца којима није искључиви циљ да добију средства, него квалитетне кандидате, док ће незапослена лица добити додатне могућности за квалитетно запошљавање.

  • Професионална оријентација и саветовање о планирању каријере

Професионална оријентација и саветовање о планирању каријере спроводи се кроз активности информисања и саветовања о могућностима за развој каријере, а ради превенције погрешног избора правца образовања или избора занимања, као и ради јачања компетентности корисника у доношењу делотворних одлука током професионалне каријере. Ове услуге пружају се непосредно у филијалама Националне службе за запошљавање и центрима за информисање и професионално саветовање (ЦИПС), као и преко интернет странице Националне службе за запошљавање.

  • Мере активног тражења посла

Мере активног тражења посла спроводе се пружањем услуга тражиоцима запослења у процесу активног тражења посла, подстицањем њихове запошљивости и јачањем мотивације, самопоуздања и самоефикасности кроз развој вештина активног тражења посла. Мере активног тражења посла као што су обуке за активно тражење посла, обуке у клубовима за тражење посла, тренинг самоефикасности и др, облици су групног рада са лицима која траже посао, са циљем да се тражиоци запослења информишу о ситуацији на локалном тржишту рада и да се оспособе за квалитетно представљање послодавцу.

Пружање подршке тражиоцима запослења и послодавцима спроводи се и кроз организовање сајмова запошљавања. Сајам запошљавања је мера посредовања, јер омогућава непосредни контакт већег броја послодаваца који су исказали потребу за запошљавањем са тражиоцима запослења, који у највећој мери одговарају захтевима послодаваца за запошљавање на конкретним радним местима, али је истовремено и мера активације, јер се тражилац запослења сусреће са конкретним слободним радним местима, што позитивно делује на његову мотивацију за активно тражење посла. Сајмови запошљавања се реализују и у виртуелном амбијенту.

  • Додатно образовање и обука 

Додатно образовање и обука су мере којима лица стичу нова знања, вештине и радно искуство. Заснива се на анализи потреба тржишта рада, односно потреба послодаваца у погледу потребних знања и вештина неопходних за обављање конкретних послова, утврђених у контактима са послодавцима. У складу са тим, додатно образовање и обуке се реализују за она подручја рада у којима постоји дефицит знања и вештина.

Додатно образовање и обука подразумева спровођење следећих мера:

4.1. Стручна пракса – подразумева стручно оспособљавање за самосталан рад у струци, за које је стечено одговарајуће образовање, ради обављања приправничког стажа, односно стицањa услова за полагање стручног испита кад је то законом, односно правилником предвиђено као посебан услов за самосталан рад у струци. Намењена је незапосленим лицима без радног искуства у струци, са најмање средњим образовањем и реализује се без заснивања радног односа.

Приоритет за укључивање имају незапослене особе са инвалидитетом и Роми и Ромкиње.

Стручна пракса се реализује код послодавца који припада приватном сектору, док се највише до 40% укупно планираних учесника може ангажовати у јавном сектору, по следећим приоритетима:

  1. на пословима здравствених радника;
  2. на пословима социјалне заштите;
  3. на пословима образовања и васпитања;
  4. на пословима правосуђа.

Трајање стручне праксе утврђено је законом, односно правилником, а Национална служба за запошљавање исту финансира најдуже до 12 месеци.

4.2. Приправништво за младе – подразумева стручно оспособљавање за самосталан рад у занимању, за које је стечено најмање средње образовање, ради обављања приправничког стажа, односно стицања услова за полагање стручног испита ако је то као услов за рад на одређеним пословима утврђено законом или правилником, уз заснивање радног односа.

Намењено је  незапосленим лицима до 30 година старости, без радног искуства у занимању за које је стечено образовање, који се налазе на евиденцији незапослених  најмање три месеца.

Особе са инвалидитетом, Роми и Ромкиње и млади у домском смештају, хранитељским породицама и старатељским породицама, укључују се у меру, без обзира на године старости и дужину трајања евиденције о незапослености.

Приправништво за младе се реализује код послодавца који припада приватном сектору.

Национална служба за запошљавање исплаћује послодавцу накнаду трошкова месечне зараде за приправника са средњим образовањем у висини минималне зараде са припадајућим порезом и доприносима, а за приправника са високим образовањем у висини минималне зараде увећане за 20% са припадајућим порезом и доприносима. Послодавац је у обавези да приправнику исплаћује зараду у складу са законом.  

Трајање приправништва за младе утврђено је законом односно правилником, а Национална служба за запошљавање исто финансира до шест месеци за младе са средњим образовањем, односно до 12 месеци за младе са високим образовањем.

4.3. Стицање практичних знања – подразумева стицање практичних знања и вештина кроз обављање конкретних послова заснивањем радног односа код послодавца који припада приватном сектору и намењено је за:

  • незапослена лица без завршеног средњег образовања и лица која су завршила функционално основно образовање одраслих, који у укупном броју планираних полазника учествују са најмање 40%;
  • незапослена лица са средњим образовањем која се налазе на евиденцији незапослених дуже од 12 месеци, без обзира на врсту стеченог образовања и радно искуство, а која немају адекватна и применљива знања, вештине и компетенције за обављање конкретних послова.
  • незапослене особе са инвалидитетом, Роме и Ромкиње и кориснике новчане социјалне помоћи са највише стеченим средњим образовањем, без обзира на дужину трајања евиденције о незапослености.

Послодавац заснива радни однос на одређено време са незапосленим лицем и остварује право на накнаду трошкова зараде за укључена лица у висини минималне зараде са припадајућим порезом и доприносима у трајању од три месеца. Послодавац има обавезу да задржи лице у радном односу још три месеца након завршетка мере. У случају да послодавац заснује радни однос на неодређено време са незапосленим лицем на почетку мере или до истека трећег месеца, односно завршетка мере, има право на накнаду трошкова зараде за још три месеца, односно у укупном трајању од шест месеци. Послодавац има обавезу да задржи лице у радном односу још најмање шест месеци након истека финансирања.

4.4. Обуке на захтев послодавца – за незапослене – стицање додатних знања и вештина потребних за обављање послова на конкретном радном месту, на захтев послодавца који припада приватном сектору, као и предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом која послују са већинским државним капиталом, уколико на евиденцији незапослених Националне службе за запошљавање нема лица са потребним знањима и вештинама за обављање послова на конкретном радном месту, односно постојећа знања и вештине не одговарају потребама конкретног радног места. Послодавац има обавезу да са најмање 50% лица која су успешно завршила обуку, заснује радни однос, у трајању од најмање шест месеци од датума заснивања.

Национална служба за запошљавање учествује у финансирању трошкова обуке и утврђује висину месечне новчане помоћи и трошкова превоза за полазнике обука, у зависности од расположивих средстава и у складу са прописима из области запошљавања и професионалне рехабилитације. За укључивање незапослених особа са инвалидитетом, средства за финансирање трошкова обуке се могу увећати до 20%.

Национална служба за запошљавање може да омогући послодавцима додатну услугу обуке ментора.

  • Субвенционисано запошљавање и самозапошљавање

5.1 Субвенције за запошљавање незапослених лица из категорије теже запошљивих

Субвенција за запошљавање незапослених лица из категорије теже запошљивих подразумева финансијски подстицај, у једнократном износу, послодавцима из приватног сектора, за запошљавање незапослених лица и то:

  1. млади у домском смештају, хранитељским породицама и старатељским породицама;
  2. лица без завршеног средњег образовања и лица која су завршила функционално основно образовање одраслих;
  3. старији од 50 година;
  4. Роми и Ромкиње;
  5. особе са инвалидитетом;
  6. корисници новчане социјалне помоћи;
  7. лица која се налазе на евиденцији незапослених дуже од 12 месеци, а посебно лица на евиденцији дуже од 24 месеца;
  8. жртве породичног насиља.

Предност за укључивање у меру имају жене.

Висина субвенције за запошљавање незапослених лица из категорије теже запошљивих, у периоду од 2024. до 2026. године, према степену развијености јединица локалне самоуправе утврђеним у складу са посебним прописом Владе, износи:

за трећу групу (у распону од 60% до 80% републичког просека) – 255.000,00 динара по кориснику.

Наведени износи субвенције за запошљавање за особе са инвалидитетом и лица која су на евиденцији незапослених дуже од 24 месеца, увећавају се за 20% тако да износе

            за трећу групу (у распону од 60% до 80% републичког просека) – 306.000,00 динара по кориснику.

Национална служба за запошљавање може обезбедити додатну услугу индивидуализоване подршке лицима која су укључена у меру.

Реализација се прати 12 месеци.

5.2 Подршка самозапошљавању

Подршка самозапошљавању обухвата стручну помоћ и средства у виду субвенције за самозапошљавање.

Стручна помоћ коју може да оствари незапослени који се самозапошљава састоји се од информативних и саветодавних услуга, обуке за развој предузетништва, као и подршке у првој години пословања која се реализује кроз менторинг програм и специјалистичке обуке у НСЗ, регионалним развојним агенцијама и др.

Средства за самозапошљавање у 2024. години одобравају се незапосленом лицу у виду субвенције, у једнократном износу од 300.000,00 динара по кориснику ради оснивања радње, задруге, или другог облика предузетништва, као и за оснивање привредног друштва уколико оснивач заснива у њему радни однос.

Одобравање субвенције за самозапошљавање одређује се на основу оцене бизнис плана и припадности категорији теже запошљивих лица.

Предност за укључивање у меру имају жене.

У случају самозапошљавања особа са инвалидитетом субвенција се у 2024. години одобрава у једнократном износу од 330.000,00 динара по кориснику, ради оснивања радње, задруге, или другог облика предузетништва, као и за оснивање привредног друштва уколико оснивач у њему заснива радни однос.

Национална служба за запошљавање може обезбедити и екстерну менторинг подршку за кориснике субвенције за самозапошљавање.

У 2025. и 2026. години средства за самозапошљавање износе 380.000,00 динара односно 420.000,00 динара за особе са инвалидитетом

Реализација се прати 12 месеци.

  • Јавни радови за особе са инвалидитетом

 Јавни радови на којима се ангажују особе са инвалидитетом се могу организовати у свим јединицама локалне самоуправе, независно од степена развијености, у области социјалне заштите и хуманитарног рада, одржавања и обнављања јавне инфраструктуре, одржавања и заштите животне средине и природе и културе, кроз заједничко учешће у финансирању из буџета Републике Србије и буџета јединица локалних самоуправа у складу са поглављем Х. Акционог плана.

Јавни радови у које се укључују особе са инвалидитетом, могу бити одобрени за радно ангажовање најмање три незапослене особе са инвалидитетом.

Послодавац који спроводи јавне радове закључује са незапосленим уговор о радном ангажовању у складу са прописима о раду и јавним конкурсом. Средства се намењена за организовање јавних радова користе се за:

1) исплату накнаде за обављен посао лицима ангажованим на јавним радовима (по основу уговора о привременим и повременим пословима у висини до 30.000,00 динара на месечном нивоу за пун фонд радних часова, односно сразмерно времену радног ангажовања на месечном нивоу, која се увећава за припадајући порез и доприносе за обавезно социјално осигурање и која обухвата и трошкове доласка и одласка са рада);

2) накнаду трошкова спровођења јавних радова послодавцу (највише до 2.000,00 динара по лицу, једнократно, у зависности од трајања јавног рада);

3) накнаду трошкова обуке (у једнократном износу од 1.000,00 динара по ангажованом лицу које је завршило обуку), која се у зависности од врсте и сложености послова може организовати по интерном програму послодавца извођача јавног рада или програму образовне установе. По завршетку обуке лицу се издаје интерна потврда о стеченим компетенцијама или јавно призната исправа уколико је обуку реализовао јавно признати организатор активности образовања одраслих.

Приоритет за укључивање у меру имају лица из наведене категорије која се први пут ангажују на јавним радовима.

Право учествовања у поступку организовања јавних радова имају органи аутономне покрајине и органи јединица локалне самоуправе, јавне установе и јавна предузећа, привредна друштва, предузетници, задруге и удружења.

X. РЕАЛИЗАЦИЈА ЛОКАЛНИХ ПЛАНСКИХ ДОКУМЕНАТА У ОБЛАСТИ ЗАПОШЉАВАЊА УЗ УЧЕШЋЕ У ФИНАНСИРАЊУ МЕРА АКТИВНЕ ПОЛИТИКЕ ЗАПОШЉАВАЊА ИЗ БУЏЕТА РЕПУБЛИКЕ И УЗ  САРАДЊУ СА НАЦИОНАЛНОМ СЛУЖБОМ ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ

У складу са Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености у периоду од 2024. до 2026. године наставиће се са одобравањем учешћа у финансирању мера активне политике запошљавања из средстава опредељених за реализацију Акционог плана , и то следећих мера:

  1. Стручна пракса;
  2. Приправништво за младе;
  3. Стицање практичних знања;
  4. Обука на захтев послодавца за незапослене;
  5. Јавни радови на којима се ангажују особе са инвалидитетом;
  6. Субвенција за запошљавање незапослених лица из категорије теже запошљивих – може се доделити за запошљавање незапослених лица из једне или више категорија теже запошљивих, а које су утврђене у складу са стањем и потребама локалног тржишта и наведене у локалном планском документу у области запошљавања;
  7. Субвенција за самозапошљавање одобрава се незапосленом лицу ради оснивањарадње, задруге или другог облика предузетништва као и за оснивање привредног друштва уколико оснивач заснива у њему радни однос, у делатностима дефинисаним у складу са потребама локалног економског развоја у локалном планском документу у области запошљавања.

Мере од 1. до 5. спроводе се према условима утврђеним у Акционим планом, док се мере 6. и 7. спроводе према условима утврђеним у локалном планском документу у области запошљавања.

Услов за подношење захтева за финансирање мера активне политике запошљавања из средстава опредељених за реализацију Акционог плана је да јединица локалне самоуправе има:

1) формиран локални савет за запошљавање;

2) усвојен локални плански документ у области запошљавања;

3) усаглашен локални плански документ у области запошљавања са Акционим планом планом за запошљавање;

4) обезбеђено више од половине потребних средстава за финансирање одређене мере.

Критеријуми на основу којих се одобрава висина износа средстава по захтеву јединице локалне самоуправе за учешће у финансирању мера су:

– степен развијености јединице локалне самоуправе

Јединица локалне самоуправе може до 30. априла 2024. године, односно последњег дана месеца фебруара 2025. и 2026. године, преко Националне службе за запошљавање, поднети министарству надлежном за послове запошљавања захтев за учешће у финансирању мера активне политике запошљавања предвиђених локалним планским документом у области запошљавања.

По истеку рока за подношење захтева, Национална служба за запошљавање  проверава испуњеност услова за финансирање мера активне политике запошљавања, припрема мишљење о сваком појединачном локалном планском документу у области запошљавања (усклађеност са циљевима локалног економског развоја и показатељима на локалном тржишту рада) и даје предлог за учешће у финансирању мера активне политике запошљавања на основу критеријума и расположивих средстава.

Национална служба за запошљавање доставља министарству надлежном за послове запошљавања предлог за учешће у финансирању мера активне политике запошљавања у року од 30 дана од дана истека рока за подношење захтева, на основу кога министар надлежан за послове запошљавања доноси одлуку.

            Национална служба за запошљавање и јединице локалне самоуправе обухваћене одлуком закључују споразум о начину и поступку реализације мера активне политике запошљавања, као и другим питањима од значаја за спровођење ове одлуке

4         7. ПОДРШКА РЕАЛИЗАЦИЈИ ЛОКАЛНИХ ПЛАНСКИХ ДОКУМЕНАТА У ОБЛАСТИ ЗАПОШЉАВАЊА

У складу са Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености у периоду од 2021. до 2023. године наставиће се са одобравањем учешћа у финансирању мера активне политике запошљавања из средстава опредељених за реализацију Акционог плана, и то следећих мера:

  • Стручна пракса;
  • Приправништво за младе са високим образовањем;
  • Приправништво за незапослене са средњим образовањем;
  • Стицање практичних знања;
  • Обука на захтев послодавца за незапослене;
  • Јавни радови;
  • Субвенција за запошљавање незапослених лица из категорије теже запошљивих – може се доделити за запошљавање незапослених лица из једне или више категорија теже запошљивих, а које су утврђене у складу са стањем и потребама локалног тржишта и наведене у локалном планском документу у области запошљавања;
  • Субвенција за самозапошљавање одобрава се незапосленом лицу ради оснивањарадње, задруге или другог облика предузетништва као и за оснивање привредног друштва уколико оснивач заснива у њему радни однос, у делатностима дефинисаним у складу са потребама локалног економског развоја у локалном планском документу у области запошљавања.

Мере од 1. до 6. спроводе се према условима утврђеним у Националном акционом плану, док се мере 7. и 8. спроводе према условима утврђеним у локалном планском документу у области запошљавања.

АКЦИОНИ ПЛАН ЗА ПЕРИОД ОД 2024. ДО 2026. ГОДИНЕ

Документ ЈПСтратегија запошљавања у Републици Србији за период од 2021. до 2026. године
Акциони план :Акциони план за запошљавање општине Ивањица за период  од 2024 до 2026. године
Координација и извештавање:Општина Ивањица, Локални Савет за запошљавање
Општи циљ:  Смањење незапослености на територији општине Ивањица
Институција одговорна з апраћење и контролу реализације: Општина Ивањица
Показатељи на нивоу општег циљаЈединица мереИзвор провереПочетна вредностБазна годинаЦиљна вредност у 2023 2026Последња година важења ЛАПа
Број незапослених лица на евиденцији НСЗБрој лица / %Извештај НСЗ2.663  лица2023Смањење за 3%2026
Посебан  циљ 1 : Унапређење положаја незапослених лица на тржишту рада
Институција одговорна за праћење и контролу реализације: Општина Ивањица, Локални Савет за запошљавање
Период спровођења – 2024-2026
Показатељи на нивоу посебног циљаЈединица мереИзвор провереПочетна вредностБазна годинаЦиљана вредност у 2024Циљана вредност  у 2025Циљана вредност у 2026Последња година важења ЛАПа
Обухват теже запосливих категорија незапослених лица у програм јавних радоваБрој лицаИзвештај НСЗ2320239992026
Назив активностиОрган који спроводи активностОргани партнери на пројектуРок за завршетак активностиИзвор финансирањаВеза са програмским буџетомУкупна процењена финансијска средства у  дин.
202420252026
1.4. Спровођење програма јавних радоваОпштина ИвањицаНСЗ2026.Буџет Општине ивањица Финансијски план НСЗ1.774.065,601.774.065,601.774.065,60
Посебан  циљ 2 : Повећање запослености кроз Програм мера подршке запошљавања и отварања нових радних места
Институција одговорна за праћење и контролу реализације: Општина Ивањица
Период спровођења – 2024-2026
Показатељи на нивоу посебног циљаЈединица мереИзвор провереПочетна вредностБазна годинаЦиљана вредност у 2024Циљана вредност у 2025Циљана вредност у 2026Последња година важења ЛАПа
Број новоотворених радних места кроз програм подстицаја  Број, годишњеРЗС/2023  52026
Обухват незапослених лица обухваћен програмом подршке самозапошљавањаБрој, годишњеИзвештај НСЗ1520231224242026
Назив активностиОрган који спроводи активностОргани партнери на пројектуРок за завршетак активностиИзвор финансирањаВеза са програмским буџетомУкупна процењена финансијска средства у дин.
202420252026
2.1 .1. Спровођење програма подршке за самозапошљавањеОпштина ивањицаНСЗ2026.Буџет општине Ивањица и НСЗ Програм 3 Локални економски развој4.225.934,49.120.000,009.120.000,00

5         Потребни ресурси, финансијска средства и извори финансирања

Локална самоуправа за реализацију Локалног акционог плана запошљавања општине Ивањица средства планира годишњом Одлуком о буџету.Такође, очекујемо да се средства за реализацију Локалног акционог плана обезбеде из различитих извора: донаторских средстава, надлежних министарстава, помоћу пројеката који ће се реализовати на основу Локалног плана, као и других доступних извора и фондова за чија ће средства  Општина конкурисати по јавним позивима који буду расписани у 2024., 2025. и 2026. години.

6         11. Праћење и оцена ефеката

Циљ праћења и оцене успешности (мониторинг и евалуација) Локалног акционог плана је да се систематично прикупљају подаци, прати и надгледа процес примене и примењује успех ЛАПЗ ради предлагања евентуалних измена у активностима на основу налаза и оцена.

Временски оквир – мониторинг (као систематски процес прикупљања података) спроводи се континуирано у 2024., 2025. и 2026. години. Еваулација (као анализа података и доношење оцене о успешности) вршиће се периодично – достављањем извештаја Савету за запошљавање. Финална евалуација обавиће се на крају сваке године.

Део предложених циљева и програма представљају дугорочне програме и за постизање њихових ефеката је неопходно да се континуирано планирају и спроводе, током наредних акционих планова.

Предмет мониторинга и евалуације – мониторинг и евалуација укључују целовито сагледавање испуњења активности – задатака и специфичних циљева.

Кључни индикатори утицаја за праћење и оцењивање успешности примене Локалног плана биће следећи:

  • Број нових услуга – локалних мера у циљу подстицања запошљавања;
  • Број и структура корисника/ца услуга и мера/програма;
  • Ниво укључености различитих актерау циљу доприноса решавању проблема у области запошљавања на територији општине Ивањица;
  • Обим финансијских средстава издвојених за повећање запослености;
  • Структура издвојених финасијских средстава (буџет локалне самоуправе, Републички буџет, донаторска средства, други извори)

Процесни индикатори су дефинисани у склопу табеле Локалног акционог плана.

Методе и технике мониторинга и евалуације – За успешно обављање мониторинга и евалуације користиће се стандардни сет алата међу којима су: евидентирање корисника, интервјуи са корисницима, упитници, разговори, анкете, извештавање и др.

Локални савет за запошљавање биће одговоран за праћење и оцењивање успешности рада на примени Локалног акционог плана – вршиће мониторинг и евалуацију.

Локални савет за запошљавање ће својим планом рада дефинисати начин организовања мониторинга и евалуације локалног акционог плана. Након трогодишње реализације програма извештај ће се доставити Скупштини града на ус


[1] Жртве породичног насиља, жртве трговине људима, млади у домском смештају, хранитељским и старатељским породицама, родитељи деце са сметњама у развоју; бивши извршиоци кривичних дела и др.

О Аутору

WEB MASTER