У Београду је 5. августа ове године преминуо Радован Васовић, иницијатор оснивања манифестације Септембар у Ивањици, која је наредне године променила назив у Нушићијада. Васовић је рођен у Вучаку 15. јануара 1934. године. Нижу гимназију завршио је у Ивањици (1952), а економску школу у Ужицу. Студирао је спољну трговину у Београду. Радни век је започео у Земљорадничкој задрузи у Кремнима, а потом радио у хотелијерству, спољној трговини и у Републичком већу Савеза синдиката Србије. Имао је статус самосталног радника у култури и живео у Београду. Као уредник потписује неколико каталога, а био је издавач врло значајних књига за проучавање историје ивањичког краја. Учесник је на више савезних омладинских радних акција, организовао помоћ деци без родитеља, основао је задужбину „Старјин Милете Васовић“ при манастиру у Ковиљу (1984), задужбине „Др Драгиња Спасовић“ (1995), фондова „Властимир Павловић Царевац“ (1984) и „Радојка и Тине Живковић“ (2004), Удружења добротвора Србије (2001), чији је председник био.
Ипак, његове највеће заслуге су у томе што је осмислио и покренуо бројне туристичке манифестације. Покретач је културно-уметничких акција: Септембар у Ивањици (1967), Плави хоризонти Пожеге (1968), Међународна сликарска колонија „Љубица Цуца Сокић“ при манастиру Ковиље (1997), Фестивал хорске музике Звуци „Златан бор“ (2000), Међународна радионица за науку и уметност „Кремна – Откровење“ (2001).
Манифестацију, или туристичко-забавну приредбу, како су је у знавичним документима називали, Септембар у Ивањици организовали су „Уготурист“ из Београда и ивањички Културни центар, а кључни човек био је Радован Васовић, тада запослен у „Уготуристу“. Првенствени циљ овог, у Ивањици до тада невиђеног, спектакла, по Васовићевој замисли, био је афирмација тадашњих ивањичких предузећа: Шумско-пољопривредно-индустријског комбината ШПИК, Индустрије тепиха ИТИ, Индустрије свиле и конфекције „Јавор“ и других. Такође, планирано је да се на неки начин истакне значај Земљорадничке задруге „Пољопродукт“, Угоститељског предузећа „Моравица“, као и традиционалних ивањичких пољопривредних производа: кромпира, јабука, шљива, пре свих. Требало је широј јавности скренути пажњу и на оближње туристичке дестинације: Хаџи Проданову пећину, бању Прилички Кисељак, Међуречје са рибогајилиштем и мрестилиштем, Римски мост у Куманици, језеро Тичар на Голији, природне лепоте Јавора и Мучња… Задатак организатора био је да се попуне смештајни капацитети, који у тадашњој туристичкој понуди Ивањице нису били за потцењивање: хотели „Моравица“ и „Парк“ са по сто лежаја, Одмаралиште ратних војних инвалида са 200 кревета, бања Прилички Кисељак са 100 лежаја у вилама и приватни смештај у Ивањици и околини капацитета и до хиљаду кревета. У својим најавама, организатори су истицали и просветне капацитете моравичког краја и већ познату и светски признату овдашњу здравствену службу. Покретач манифестације Радован Васовић је тврдио да је за седам дана, колико је трајао програм, продато 57.000 улазница за концерте и утакмицу и да је Септембар у Ивањици сам себе финансирао. Увелико су вршене припреме за следећу годину када је дошло до неспоразума са локалном самоуправом, па је комплетну организацију преузео ивањички Културни центар, а име фестивала промењено. Васовић се окренуо организацији других манифестација.
Био је изузетно везан за родни крај. Хтео је да се одужи академику Љубици Цуци Сокић, сликарки чији се корени налазе у Моравичком крају, па је основао сликарску колонију са њеним именом. Посебно је био активан приликом обележавања 120-годишњице Јаворског рата. Тада је у Ивањицу и на Јавор довео многе познате личности као што су наш чувени историчар др Петар Опачић, један од најпознатијих вајара Ото Лого и други. Тим поводом је његово Друштво уметника „Стари град“ издало три књиге о Јаворском рату (написали су их Љубомир Марковић и Јован Јаворац, професори рођени под Јавором). Организовао је и обезбедио средства за израду бисти знаменитих ивањичких лекара др Божа и др Драге Спасовић (које, нажалост, још увек стоје у гаражи) и мермерну бисту у природној величини њиховог сина др Бућа Спасовића (која у Аранђеловцу чека место на коме ће бити постављена). У његовој заоставштини налази се неколико десетина уметничких слика и бројна документа, која могу бити драгоцена у проучавању ивањичке културе и туризма.
Сахрањен је у Трнави крај Чачка.
