Поводом почетка извођења радова на реконструкцији и санацији кровне конструкције манастира Преображење Господње, данас је у Придворици одржана конференција за новинаре, на којој су говорили председник општине Ивањица, Зоран Лазовић и в.д. директора Завода за заштиту споменика културе Краљево, Иван Милуновић.
На Конкурсу за финансирање или суфинансирање пројеката из области заштите, очувања, и управљања непокретним културним наслеђем у 2018. години, Завод за заштиту споменика културе Краљево добио је средства у износу од 3,3 милиона динара за санацију кровних површина цркве Преображења, са постављањем адекватне хидроизолације.
Циљ пројекта је остваривње потпуних услова за адекватну презентацију верницима, посетиоцима и туристима.
Манастир Светог Преображења Господњег у Придворици још у XИИ веку подиже блиски сарадник великог жупана Стефана Немање – у време градње Богородице студеничке.
Манастир Светог Преображења Господњег у Придворици још у XИИ веку подиже блиски сарадник великог жупана Стефана Немање – у време градње Богородице студеничке.аОва црква је прототип цркве светих апостола у Пећкој патријаршији, што говори да је старија и од Жиче и од Пећке патријаршије. У недоумици како ће зидати патријаршију, Свети Арсеније Сремац, наследник Светог Саве, рече: „Зидаћемо као у Придворици”.
Смештена је у горњем току реке Студенице, на њеној левој обали, 28 километара од Ивањице. Народна предања говоре да је грађена у исто време као и Студеница, а да је ктитор непознати дворјанин Стефана Немање. Припада рашкој стилској групи, а посвећена је Преображењу Господњем. Придворица је подигнута уз важан средњевековни пут који је спајао ибарску с моравичком котлином, односно две средњевековне жупе назване по речним сливовима Ибра и Мораве. Северно од цркве у обали пута, а делимично и испод асфалта разазнају се остаци манастирских објеката. Црква је у целости од сиге, једнобродна, а на истоку се завршава пространом полукружном апсидом. На западној страни налази се припрата зидана у исто време са главним делом цркве. Под цркве је израђен од камених плоча, делимично од мермерних надгробних споменика.
Упркос уништавањима, његове архитектонске одлике сврставају га у најлепше примерке српске средњевековне архитектуре, а до данас неоткривена историја о његовом ктитору додаје му дозу тајанствености, довољну да заинтересује сваког. Иако је без натписа, фресака, записа и других позданих археолошких података, није остала изван токова озбиљног истраживања српске средњевековне уметности, тако да је Придворица, добила одређено место у модерним историографијама о старом српском градитељству.
Проглашењем региона планине Голије Парком природе, манастир Придворица и његова околина су ушли у састав Резервата биосфере, који тако добија на значају на више начина, па и за развој туризма. Ова чињеница даје манастиру шансу за потпуно нови живот, а то се може видети према све већем броју људи који посећују овај манастир, а становници околине окупљају се приликом значајнијих црквених празника. Највише их је за манастирску славу Свето Преображење Господње у августу.
Манастир Придворица је 2000. године добио нов иконостас, чији је ктитор приватни столар Ђорђе Антонијевић, 2001. године добија нови звоник чији су ктитори општина Ивањица и предузећа из тог града. Године 2004. уведена је електрична струја у цркву и олакшан живот свештеника и верника. Црквена имовина враћена је Придворици 2005. и 2006. године, чиме је знатно ојачан положај цркве и обезбеђен њен опстанак. Црквена општина придворичка 2007. године, одлуком Епископа жичког Г. Христозома, преименована је у манастир Придворица.
Придворица се издваја од осталих српских светиња, по томе што се у њој налази велики бели иконостас, који увек задиви посетиоце овог манастира. Такође, један је од ретких манастира који има свој грб, а он се налази на горњој страни пода у самом манастиру.
Цква је за непокретно културно добро од стране Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе Србије, проглашена 10. јула 1954. године, а за споменик културе од великог значаја, 1983.
