На основу података који се односе на званичне пописе становништва, може се констатовати да развој становништва општине Ивањица бележи неповољне тенденције које се огледају у продубљивању процеса укупне и природне депопулације, као и демографског старења. По последњем званичном попису становништва, рађеном 2002. године, општина Ивањица је имала 35.445 становника што представља умањење броја становника од 3,4% у односу на претходни попис, односно од 9,7% у односу на попис становништва спроведен 1971. године.
Старосна структура становништва општине Ивањица показује да се, током посматраног периода, најбројније групације становништва померају од омладине ка средњим годинама. Тако, по попису становништва спроведеном 2002. године доминира средња генерација од 40 – 54 године, која чини 23,2% укупне популације општине.
Контигент становништва млађег од 20 година је у значајном опадању. Наиме, по последњем попису ова групација становништва је забележила пад у бројности од
47,7% у односу на попис спроведен 1971. године. Са друге стране, популација општине старија од 60 година је у истом интервалу у непрекидном порасту и увећана је за 71,3%. Имајући у виду ова поређења, као и негативан природни прираштај општине од -2,5 може се рећи да општину Ивањица карактерише процес демографског старења.
Највећи број становништва општине Ивањица јесте српске националнолности 98,8%. Овако високо учешће ове групације значи и да је учешће осталих групација занемарљиво, а међу тим групацијама највише је грађана црногорске националности, 0,2%.
По последњем званичном попису становништва 65,2% становништва општине Ивањица припада групи руралног становништва. Сеоске средине прати депопулација због престанка билошког обнављања, али и због миграција становништва према урбаним и другим подручјима атрактивнијим за живот и рад.
Број становника по насељима у општини варира од, свега 15 становника у селу Ковиље, па до 12.567 становника у градском језгру. Од укупно 49 насеља општине 3 насеља имају мање од 100 становника. Велика диспропорција у броју становника указује на депопулацију сеоских насеља која имају у просеку неколико десетина или пар стотина житеља, и демографски раст градског центра који има неупоредиво већи број становника. Густина насељености на територији општине износи 32,5 ст/км2.
Малолетно становништво, које припада категорији издржаваног становништва до 15 година, показује тенденцију опадања у периоду 1991 – 2002. година. Апсолутни и релативни удео радно способног становништва општине су се у посматраном периоду незнатно умањили. По последњим званичним подацима радно способно становништво учествује у укупној популацији општине са 63,9%.
Радно способно женско становништво је у посматраном периоду у незнатном опадању.
Ако се посматра образовна структура становништва старијег од 15 година може се рећи да је највећи број становништва са средњим образовањем – 32,8%, док је са основним образовањем 30,6% посматране популације. Посебно треба поменути да је 30,9% становништва старијег од 15 година без основног образовања, односно са четири еразреда основне школе.
По последњем званичном попису становништва спроведеном 2002. године општина Ивањица је бројала укупно 10.930 домаћинстава са просечно 3,2 члана, док је број станова био 12.131. У односу на претходни попис, број домаћинстава је у порасту од 3,3 %, а број станова 7,2 %.
Општину Ивањица, као и већину општина у Републици Србији, карактерише негативан природни прираштај који је у посматраном периоду варирао од – 0,3 ‰, колико је износио 2001. године, до – 3,2 ‰ 2004. године. Јасно је да су овакве вредности природног прираштаја један од главних разлога умањења популације општине.
Број становника по насељима:
1. Бедина Варош – 1.685 2. Братљево – 220
3. Брезова – 551 4. Брусник – 438
5. Будожеља – 282 6. Буковица – 1.727
7. Васиљевићи – 64 8. Вионица – 283
9. Врмбаје – 390 10. Вучак – 327
11. Глеђица – 269 12. Градац – 86
13. Дајићи – 313 14. Девићи – 189
15. Деретин – 259 16. Добри До – 308
17. Дубрава – 1.880 18. Ерчеге – 200
19. Ивањица – град – 12.567 20. Јаворска Равна Гора – 139
21. Катићи – 125 22. Клекова – 158
23. Ковиље – 15 24. Комадине – 218
25. Коритник – 425 26. Косовица – 240
27. Куманица – 240 28. Кушићи – 555
29. Лиса – 1.125 30. Луке – 1.042
31. Мана – 227 32. Маскова – 254
33. Медовине – 163 34. Међуречје – 156
35. Мочиоци – 143 36. Опаљеник – 274
37. Осоница – 861 38. Пресека – 520
39. Прилике – 1.416 40. Равна Гора – 105
41. Радаљево – 1.011 42. Ровине – 109
43. Рокци – 481 44. Свештица – 1.265
45. Сивчина – 252 46. Смиљевац – 165
47. Чечина – 246 48. Шареник – 556
49. Шуме – 1.311
У општини Ивањица 2008. године живи 35.504 становника. 1961. године на подручју општине живело је 40.562, а 1971. године 39.723 становника.
Миграција је била главни узрок смањења становништва. Највише су мигрирали становници пасивних села као Васиљевићи, Смиљевац, Равна Гора, Медовине, Ерчеге, Сивчина, Градац и Братљево.
Пружале су се могућности запошљавања у другим крајевима. Становници пасивних села највише се настањују у долину Моравице и чачанску котлину. Млађи силазе у градове где се школују и касније оснивају породице. Многи одлазе у Београд. Шесдесетих и седамдесетих година прошлог века, неколико стотина лица отишло је у иностранство, на привремени рад. Миграција се наставља и данас, чак повећаним интензитетом.
Од ослобођења до данас извршено је неколико територијалних и административних промена среза, односно општине. Осоница је до 1947. године припадала драгачевском срезу. Нешто касније 1950. године, моравичком срезу припајају се из драгачевског среза, Луке и Лиса, као и Мочиоци и Пресека који су били у саставу ариљског среза.