Изванредни природни и климатски услови, пружили су могућност да се Ивањица још давне 1938. године почне организовано бавити туризмом.
Дугогодишња неправда у запостављању огромних туристичких потенцијала овог подручја исправљена је 1978. године, када је на иницијативу Института за хематологију и хематолошке секције Српског Лекарског Друштва, основан Завод за специјализовану рехабилитацију „Ивањица“.
На основу дугогодишњих испитивања утицаја поднебља на здравље људи, и после исцрпног елабората, уследила је 25. јануара 2000. године, Уредба Владе Републике Србије о проглашењу Ивањице за прву ваздушну бању у Србији.
Бања Ивањица се налази на средњој надморској висини од 468 метара, која се сматра оптималном, како за здраве тако и за већину особа са различитим болестима. Простор бање обухвата 2.156,5 хектара, од чега 7 хектара припада Заводу за специјализовану рехабилитацију “Ивањица”.
Ваздух и вода су изразито чисти, а индустријски објекти по структури не утичу битно на животну средину, нити ремете природне погодности овог подручја. Основни лековити фактор је ваздух, односно скуп карактеристичних климатских фактора.
Досадашња испитивања недвосмислено су показала да је ово подручје изразито повољно за лечење и рехабилитацију малокрвности, плућних обољења, алергија и неуролошких обољења…