Усамљени старац Радосав Маричић из засеока Горње Ровиње који је пре неколико месеци у пожару изгубио све што је стицао цео живот, захваљујући комшијама, мештанима и свим хуманим људима добио је кров над главом. На некадашњем згаришту спаљене куће, за само пар месеца никао је нови дом у којем ће деда Лале проживети дане које му је Бог одредио.
Пре првог мраза и снега родбина, пријатељи и челни људи општине Ивањица уселили су Лала у нови топли дом, а прву ватру са њим заложио је председник општине Зоран Лазовић који је рекао да је ово велики дан како за њега лично, тако и за све присутне који су учествовали изградњи нове куће.
Председник општине Ивањица, Зоран Лазовић са дедом Лалом испред нове куће, фото: ГЗС
,Ја сам презадовољан, видети осмех и срећу на његовом лицу после свега што му се десило је непроцењиво. Велико хвала свим људима који су дали свој допринос како у изградњи тако у донирању материјала, а посебно Гвоздену Николићу и његовој продукцијској кући Гласу западне Србије који су били иницијатори ове хуманитарне акције”, рекао је Лазовић.
Заменик председника општине Ивањица Момчило Митровић, рекао је да од саме ноћи када је кућа изгорела, момента када су се активирали сви, од комшија, мештана села, ватрограсних јединица и када је спречена катастрофа већих размера, па све до дана када се деда Лале коначно уселио у нови дом, ни једна помоћ није била мала, од донираног једног ексера па све до неколико десетина хиљада динара.
,,Ми као општина смо помогли према законским могућностима и буџету са којим располажемо. Наша помоћ је била у виду грађевинског материјала, копању темеља и насипању прилаза кући. У плану нам је да помогнемо још овај крај тако што ћемо средити пут и довести у стање да људи из ових засеока могу да функционишу”, рекао је Митровић за Глас западне Србије и додао да ће локална самоуправа наставити да помаже свим оним људима којима је помоћ неопходна.
Гвозден Николић: Лале је био бескућник, али од јуче је домаћин
,,Деда Радосав синоћ је први пут преспавао у топлом дому. Пронашао сам га пре три месеца сломљеног и тужног. Седео је на великом камену где су се некад налазила улазна врата приземљуше нестале у огњу… Био је жив, али без жеље да живи. Данас су овој старини очи биле пуне суза и среће.. то је задовољство видети….то је награда видети..!
Нека Лале поживи као човек све Божије дане који су му остали на овом свету. Ова седа глава испод шајкаче је то заслужила. О томе сведоче одреда сви они који га знају. Хвала свима који су помогли и купили један једини ексер… мислим да се то бележи негде у вечности и вредније је од свега…”, написао је Гвозден Николић, покретач акције, на својој фејсбук страници поводом Лаловог усељења у нови дом.
Комшије које су биле уз Радосава од тешке ноћи па до дана усељења причали су да није веровао да ће дочекати тај дан, а неповерење на том старачком тужном лицу давало им је снагу да раде без дана одмора, како би довршили кућу пре првог снега.
,,Јуче када је засвирала музика испред његове нове куће сузе су ми пошле. После свих несрећа и недаћа које су га задесиле у животу, поново је добио разлог да буде срећан, а и ми сви заједно са њим. Он је душа од човека, притекао је у помоћ свима када је требало, на нама је било да му се одужимо за свако добро дело, мио поглед и покажемо да није сам на овоме свету”, рекла је Јованка Маричић, комшиница која се бринула о њему свих ових месеци као да јој је род најрођенији.
Захвалност донаторима
Наравно, све ово урађено је уз помоћ хуманих људи који су несебично пружали помоћ. Због тога ћемо их све поменути, иако многи нису били за то. Редакција је ипак донела одлуку да је ред да се свима захвалимо за несебичну помоћ и да њихова хуманост послужи као узор и путоказ.
Хвала Општини Ивањица, председнику општине Зорану Лазовићу, заменику председника Момчилу Митровићу ( из буџета одвојили 370.000 динара и техничка подршка), Весни и Славиши Марковићу (донирали 100.000, плус столарију и ламинат), Владу Радичевићу, “Вајати” Горња Караварица (донирао 97.000 за цемент, блокове и 500 еура за намештај), Чарли – Стаге Про Чачак (50.000 за мајсторске радове), Миленку Костићу Колу (шпорет), Таксисти Пилоту који је довезао Лалу кревет, “Србији шуме” Ивањица, председнику месне заједнице Драгиши Поледици. Посебно су личним радом заслужили захвалност Милан Ђоковић, Милун Лишанин, мајстори који су сазидали кућу од темеља до крова и Владе Маричић, који је дао 60 бесплатних надница и одрадио најтеже физичке послове. Рашо Голијаш донео је електро опрему и одрадио комплетну инсталацију. Мићо Милетић пружио је финансијску помоћ, Мирко Ћурчић са колегама шумарима (финансијска помоћ). “Србија Шуме” одобрила је куповину грађе, а Јела универзал платила износ и истругала грађу. Кровну конструкцију (биндере) сковао је мајстор у Ивањици Милан Маричић звани Јаре и Милован Лишанин. Миљко Ћурчић, Милета Јеротијевић, Марко Маричић, Дејан Јелић, свештеник Зоран Стевлић, Дејан Јелић, Славко Маричић, Драган Поледица и Цвеле Маричић редовно су прискакали у помоћ.
Јоки посебна захвалност
Жена херој свакако је Јованка Маричић, која је немоћног Лала прихватила у кућу након пожара, хранила га и бринула о њему до данашњег дана, затим, велико хвала Ради Новаковић, Ани Маричић, Станисави Ресимић која је Лалова сестра и којој је према њеним речима коначно пао камен са срца.
Глас западне Србије
