Време, „велики прождрљивац“, неумољиво мрви све што затекне испред себе и његови су преображаји увек фокусирани на однос снага између силе и слабости. Посматрано из те перспективе, „Краљ Лир“ јесте трагедија о пролазности, не само једног човека већ читавог једног света. Лир је, бар онако како га је Шекспир написао, човек који се у својим позним годинама суочава са понором.
Пејзажи око њега нису питомији, људи нису пријатељскији, две од три његове кћери нису деца већ демонске валкире… Међутим, све то уопште не мора да буде тумачено као прича о појединцу који се налази на измаку снага. Довољно је да он буде човек који живи данас, у времену када је евидентно, на нашу жалост, да не напредујемо на цивилизацијском нивоу. Када у најбољем случају – стагнирамо. И та стагнација, или чињеница да избегавамо да се суочимо с њом, ствара прозрачну измаглицу око свих наших видика. На тест се ставља сама снага здравог разума. Смело, чак самоубилачки. Дакле, ако Краљ Лир није човек који броји последње минуте, већ неко ко дрско изазива људску природу одлуком да раздели све што има (не мислећи на последице), онда говоримо о преком моћнику који из осионости и пуке сујете чак и не сања да ће човек у сукобу са силама природе увек изаћи као губитник. Пут до те спознаје је дугачак. И Лир ће га прећи носећи терет спознаје који је сам себи наметнуо. Не треба наравно заборавити да он није једини који до истине долази „тежим путем“. Сличну судбину доживљавају сви ликови који се надају да је правда „спора, али достижна“. Неки желе да по сваку цену остану доследни својим принципима, мислећи да ће на тај начин повратити равнотежу, неки морају да постану „луде“ да би схватили колико су будаласто траћили свој живот, неки морају да ослепе да би прогледали… Нема последње милости али има достојне смрти. И што су они физички немоћнији утолико њихове духовне моћи расту. У часовима последње резигнације, не очекује се никакав спас. „Што су муве за обесне дечаке, то смо ми за богове: убијају нас они из забаве“. Мало опорог хумора. Чисто да све не би изгледало песимистичније него што иначе јесте.
Аутор: Вилијам Шекспир
Редитељ: Иван Вуковић
Цена карте: 200 динара. Сав приход од продатих карата иде у хуманитарне сврхе.