Речни систем општине и блиске околине, чине бистре, чисте и брзе планинске реке. Моравица, Студеница и Ношница, које са својим притокама вијугају низ моравичке планине, дубе кречњачка корита и стварају уске и стрме клисуре.
Све реке су изузетно богате рибом и погодне за развој спортског риболова. На територији општине Ивањица се налазе водотокови два слива: слива Моравице и слива Студенице који су раздвојени масивима и обронцима Голије. Иако ови водотокови међу собом немају никакве физичке везе, по својим водним карактеристикама су веома слични, а простиру се на терену са надморском висином од преко 500 м, већином и преко 700 м и спадају у чист салмонидни регион.
Са сигурношћу се може тврдити да се на територији општине Ивањица и не сусрећу прави водотокови мренског региона, пошто се поточна пастрмка сусреће читавом дужином припадајућих водотокова.
Моравицу, која раздваја масиве Голије и Јавора, образују Голијска река и Јабуковачки поток, састајући се испод Глеђице. Моравица код Међуречја прима са леве стране Ношницу, код Буковице реку Буковицу, а нешто северније Грабовицу. Десне притоке су јој Пакашница, Мањански и Будожељски поток, Лучка, Марина и Лишанска река.
На Моравици је 1904. године изграђен камени мост на принципу клинова који је један од највећих једнолучних мостова на Балкану.
Године 1911. је у центру града на Моравици изграђена хидроцентрала, девета у тадашњој Србији, после хидроцентрала у Београду, Ваљеву, Ужицу, Лесковцу, Краљеву, Шапцу, Нишу и Зајечару.
Извориште Моравице се налази испод највиших врхова Голије са северне стране. Тече на север и прима знатан број десних и левих притока. Корито реке је засуто шљукновитим наносом и већим делом деградирано услед веома изражене ерозије и бујичних карактера водотока. Ширина корита под водом се креће од 2 до 3 м у горњем току, па чак до 10 м на изласку са територије општине. Количина воде варира од 30 до 1.200 лит/сец, док се за време периода поводња количина воде повећава чак и за 100 пута.
Стање на водотоку Моравице је јако измењено у односу на некадашњи период. Нестали су карактеристични вирови дубоки чак и до 3 м, као и брзаци од нагомиланог стења и крупног камења који су чинили изразите букове.
Данас је, услед интензивне сече шума на Голији, ова некад једна од најизразитијих река шумског подручја, постала бујичави водоток, што се одразило на количину, садржај воде и нагли надолазак воде, дужину трајања помуте, као и на садржај и услове размножавања најзаступљеније рибље врсте у овом водотоку, поточне пастрмке.
Најкарактеристичније и најважније десне притоке Моравице су: Сапатница, Голијска река, Пакашница, Манска река, Будожељски поток, Лучка река са притокама Осоничком и Рзињском реком, Марина, Рашћанска и Лишанска река. Сви ови водотокови протичу кроз оголело подручје посечених шума и претежно су бујичастог карактера. Међутим, мали водотокови и потоци који су притоке наведених река још увек протичу кроз пошумљене терене и веома су погодни за узгајање млађи поточне пастрмке у првој години живота.
Леве притоке Моравице су: Ношница, Буковичка река, Грабовичка река, Зарића поток и Даријевића река. На овим водотоковима није регистрован изразито бујични карактер, већ су помуте краћег трајања и бујице блаже изражене.
У слив Моравице спадају и водотокови Малог и Велики Рзава. Први настаје од Четовачке реке код Катића, а други од Пресечке реке код Мочиоца.
Физичке карактеристике водотокова у температурном погледу су следеће: горњи ток Моравице са притокама има температуру воде у летњем периоду од 14 до 17 степени Целзијуса, а водотокови који протичу кроз шуму имају и нижу температуру. Како се спуштају у пределе са нижом надморском висином и температура воде се у летњем периоду пење и прелази 20 степени. У зимском периоду Моравица и већина притока се леде. У региону горњег тока Моравице изнад састава са Голијском реком, предвиђа се у наредном периоду изградња акумулације за пијаћу воду, која би по својим карактеристикама могла бити изразито салмонидна акумулација.
Слив Студенице карактерише велики број водотокова десних и левих притока које имају знатне количине воде у свако доба године. Све ове притоке извиру са Голије или околних планина које су још увек пошумљене, те нису изразито бујичавог карактера. И овде се осећа утицај сече шума, али нешто слабији него у сливу Моравице. Надморска висина корита Студенице је знатно већа и креће се од 650 до 980 м.
Студеница настаје изнад Брусника, од Црне реке и Студенца. Корито реке је данас делимично засуто шљунком, али још увек постоје изразити брзаци и вирови. Количина воде се креће од 100 до 2.400 лит/сек, а за време изразитих бујица се количина воде повећава за више од сто пута. Ширина реке се идући низводно, креће од 3 до 14 м, а дубина варира од 30 до 120 цм, у вировима и до 3 м. Десне притоке Студенице су Самоковка, Изубра и Склапојевац, а леве Брусничка река, Јастребовац, Брадуљичка река и горњи ток Белошеве реке.
Температура воде у летњем периоду у доњем делу Студенице се креће чак до 22 степена, али је у притокама које протичу кроз шуму знатно нижа.
Студеница је изразито салмонидна вода у којој, сем поточне пастрмке, има услова и за узгајање липљана.
У доњем делу Студенице предвиђа се изградња акумулације од које ће се 1/3 налазити на територији ивањичке општине.
Посматрајући водотокове на територији овог подручја, услед насталих промена у засипању корита водотока, њихова стварна површина повећана је, али су дужина и производна моћ остали исти, или чак нижа од некадашњих.
Укупна дужина водотока на територији општине Ивањица рачуна се на 215 км, а површина на око 355 ха.
На територији општине се налази и велики број клисура река Ношнице, Студенице, Малог и Великог Рзава, Лишанске и Хајдучке реке.
РЕКЕ
Бистре, чисте и брзе планинске реке Моравица, Студеница и Ношница са својим притокама, вијугају низ моравичке планине, дубе кречњачка корита и стварају низ уских и стрмих клисура.
Голијска река и Јабуковачки поток, који раздвајају масиве Голије и Јавора, састају се испод Глеђице и образују МОРАВИЦУ. Моравица код Међуречја прима с леве стране Ношницу, код Буковице Буковицу, а нешто северније Грабовицу. Десне су јој притоке Пакашница, Мањански и Будожељски поток, Лучка, Марина и Лишанска река. По реци Моравици овај део Старог Влаха у средњем веку добио је име Моравички Стари Влах, касније у турско доба Моравичка нахија, а данас је део Моравичког округа.
Моравица је дуга 60 км и тече од југа према северу.
СТУДЕНИЦА скупља воду источног дела Голије, а изворишта су јој на Одвраћеници и у Честим врелима на надморској висини од 1.615 метара. Настаје од Црне реке и Студенца. Код Девића прима Брусничку реку. Пробијајуци се између Голије и Радочела, улива се у Ибар код Ушћа као његова лева притока. Дуга је 57,6 км а њен слив има површину од 582 км2. Долина реке Студенице је врло узана и дубока. На платоу изнад ове бистре, кристално чисте и хладне реке изграђен је велелепни манастир, задужбина Стефана Немање, који се као и ова река, зове Студеница.
ГРАБОВИЦА настаје од Брезовачке и Страгачинске реке. Обе извиру испод Мучња. Место где се састају Брезовачка и Страгачинска река налази се на 600 м надморске висине, а место где се Грабовица улива у Моравицу је на висини од 470 м. Отуда ова планинска река има веома мали пад.
Све реке у сливовима Моравице и Студенице до сада су чисте и незагађене. Њихова еколошка заштита је један од основних услова за развој туризма. Све имају услове за изградњу малих хидроцентрала, које би давале довољне количине електричне енергије па не би било никаквих потреба за нафтом и угљем као енергентима, који загађују околину.
Подручје општине Ивањица има изворе минералне воде у Бруснику (Голија), у Ивањици на више места, на Буковици, у Гјијечи, Церови, Мариној реци и у Приличком кисељаку. Нажалост, тренутно се недовољно експлоатису.
ЈЕЗЕРА
„ТИЧАР“ или „ДАЈИЋКО“
налази се на северозападној страни Голије, на надморској висини од 1.420 метара и на око 30 км од Ивањице. Окружено је густом четинарском шумом. Пречника је између 10 и 12 метара.
Језеро је годинама представљало загонетку и за њега су везане бројне легенде. Ботаничар Др Недељко Кошанин је студијом из 1907. године разрешио неке природне тајне везане за језеро. У студији се каже да је обим водене површине био 103 метра, површина 460 м2 а највећа измерена дубина 3,2 метра. Некада је језеро захватало 1.660 м2 али се годинама смањује јер обраста барском и тресавском вегетацијом. Данашњи пречник језера је око десетак метара.
Само језеро са околином, заштићено је од стране државе као природни резерват.
„НЕБЕСКА СУЗА“
Изнад пута за Голију, на месту званом Округлица, на надморској висини од 1.495 метара налази се језеро Небеска суза. Настало је средином осме деценије прошлог века после једног великог земљотреса у Румунији. Иначе је највеће језеро у моравичком крају и својеврстан је куриозитет.
„КОШАНИНОВА ЈЕЗЕРА“
састоје се од два спојена језера, велико и малог. Елипсастог су облика и смештена у ували на северној страни Црепуљника, на надморској висини од око 900 метара. Димензије језера су 91 x 40 метара, површине око 28 ари. Издужено је и пружа се правцем север – југ. Већим делом је под водом, а дубина према процени износи од 6 – 8 метара. Ободи језера обрасли су тресавском вегетацијом.
У изворишном делу Јастребовачке реке постоји и језеро „Тресава“, површине око 1,5 хектара.
СТАЊЕ ВОДА
Општина Ивањица, преко Завода за јавно здравље Чачак, ради анализе речне воде Моравице на три мерна места и то: Куманица (водозахват), купалиште на наперу, и Прилике – Пањица, после улива свих отпадних вода.
На основу извештаја може се закључити да узорци воде према урађеним параметрима хемијске анализе воде, према Правилнику о опасним материјама у води, казују да је хемијска исправност воде у границама дозвољених вредности, изузев повремених „ексцеса“. Дакле ивањичани пију прилично квалитетну воду.
ВОДОСНАБДЕВАЊЕ
Подаци из 2007. године односе се на систем водоснабдевања Куманица – Ивањица, без сеоских водовода. У овом систему је укупна реализована дужина примарне водоводне мреже 33,09 км, док је њена потребна дужина 40,89 км. Примарна водоводна мрежа је реконструисана у дужини од 0,8 км, а потребе постоје за реконструкцијом јос 26,59 км.
Постојећи систем водоснабдевања се заснива на постројењу за прераду воде „Лучка Река“, које је изграђено 1973. године. Постројење се налази јужно од Ивањице, на узвишењу, у зони насеља Бедина Варош. Снабдева се захватањем воде из Рзињске реке и Дрвничког потока. Капацитет ових водозахвата је око 40-60 л/с.
Дугорочно снабдевање водом насеља Ивањице предвиђено је да се одвија преко система „Куманица – Ивањица“. Овај систем је само делом реализован 1991. године, када је изградјен водозахват „Куманица“, постављен магистрални цевовод дужине 12,5 км (гравитационо допрема воду на постројење „Лучка Река“) и изградјено разделно окно у Медјуречју.
Капацитет водозахвата „Куманица“ износи око 240 л/с, што са капацитетом водозахвата Рзињске реке и Дрвничког потока, треба да подмири будуће потребе овог подручја.
Изградњом резервоара ,,Мркочевац’’ у фебруару 2008. године, капацитета 1.000 м3, повећане су могућности акумулације воде, али се процењује да недостаје још 3.000 м3 резервоарског простора.
У систему водоснабдевања Ивањице регистровано је 4.866 прикључака: 4.300 становништва, 550 мале привреде, 11 индустријских и 5 јавних установа. Процена да воду за пиће из овог система користи око 18.000 становника у Месним заједницама Ивањица, Буковицаи Прилике. Остала насеља на подручју општине Ивањица снабдевају се непречишченом водом са локалних изворишта, од којих постоји разводна мрежа која је углавном у лошем стању, изузев водовода у Лиси који је завршен 2006.године.
Генералним пројектом водоснабдевања општине Ивањица предвиђена је изградња магистралног цевовода од резервоара „Мркоцевац“ до резервоара „Центар“ дужине 3.000 метара и магистралног цевовода од индустријске зоне до Прилика дужине око 4.800 метара, затим укључење насеља на простору од Ивањице до насеља Прилике у систем водоснабдевања „Куманица – Ивањица“.
У току је комплетна реконструкција фабрике за филтрацију воде на Лучкој реци. Њеним завршетком проток пијаће воде у секунди повећаће са на око 150 литара.
ОТПАДНЕ ВОДЕ
Општина Ивањица нема адекватно решено питање сакупљања, одвођења и пречишћавања отпадних вода. У самом градском подручју постоји канализациона мрежа која покрива један део насеља. У осталим насељима не постоје системи за сакупљање, одвођење и третман отпадних вода. Испуштање отпадних вода се врши индивидуално, у септичке јаме, копане бунаре или оближње водотокове.
Укупна дужина примарне мреже фекалне канализације износи 22,68 км, а потребно је изградити додатних 179 км. До сада је укупно реконструисано 0,5 км примарне мреже фекалне канализације, а потребно је реконструисати примарну мрежу у дужини од 22,18 км.
Мрежа градске фекалне канализације је грађена у периоду од 1954-1968. године, па и касније, са ширењем градског подручја. Мрежа фекалне канализације је приближне дужине од око 22.680 метара. Азбестно-цементних цеви 10.773 метара, армирано-бетонских 6.470 метара и ПВЦ цеви 4.310 метара.
Генерални пројекат и претходна студија оправданости сакупљања, одвођења и пречишћавања отпадних вода насеља општине Ивањица, израђени 2007.године, предвиђају сепаратно пречишћавање воде услед разуђености насеља у општини. Поред ширења канализационе мреже, планирана је и изградња система за пречишћавање отпадних вода, за кога би био везан јединствен систем колекције за градско и приградско подручје. Преостала сеоска подручја би била покривена са 37 постројења.
Тренутно на градској мрежи фекалне канализације постоји 3.300 прикључака, од чега 2.940 чине прикључци становништва, 350 мале привреде, 5 индустријских и 5 јавних установа.
КОМУНАЛНИ ОТПАД
Од укупне количине отпада, која се годишње произведе на територији општине (3.412,89 т), од домаћинстава потиче 1.610,05 т, од предузећа 1.502,93 тона, не рачунајући индустријски отпад, са јавних површина 15,99 тона и од установа 283,92 тона. Подаци се односе на 2007. годину, а процењени су на основу расположивих капацитета комуналног предузећа.
Општина Ивањица има једну депонију, на коју комунално предузеће одлаже отпад прикупљен са градског и приградских подручја МЗ Међуречје и МЗ Прилике. Градска депонија „Грбавчевица“ се налази се на око 4,5 км од града, на удаљености од око 300 м од најближих кућа, 300 м од реке Моравице и 300 м од Будожељске реке. Укупна површина трупа депоније износи 1 ха, а за санацију је предвиђен појас који обухвата површину од 2,5 ха. Ова депонија се користи од 1976. године и покрива око 90% градских и приградских насеља и око 40% села Међурецје и Прилике, односно око 43 % становништва целе општине. Депонија је на граници капацитета простора намењеног за одлагање отпада, па због просторне попуњености, користи се само за одлагање комуналног отпада, док се индустријски отпад на њу не одлаже. Депонија захтева санацију и биолошку рекултивацију.
Из наведених разлога, општина Ивањица је принуђена да врши одлагање отпада на регионалну депонију „Дубоко” код Ужица. Број неуредјених депонија није познат.
Индустријски отпад, најцешће дрвени отпад попут струготине, се углавном неконтролисано одлагао на дивље депоније поред река, путева и шума. Решење овог проблема лежи у отварању предузећа за прераду секундарних сировина, које би од дрвеног отпада правило брикете или сличне производе.
Од септембра 2007.године, започета је акција, на градском подручју Ивањице, прикупљања отпада корисног за рециклажу, постављањем две врсте контејнера за прикупљање папира и пластичне амбалаже.
За сада не постоји привредно друштво које се бави рециклажом, а за прикупљање отпада за рециклажу је одговорно ЈКП „Комунално“. Балиран отпад се испоручује заинтересованим правним субјектима из других општина. За првих 6 месеци акције прикупљања рециклажног отпада, прикупљено је и пресовано око 13 тона папирног и сличног отпада и око 2,5 тоне пластичне амбалаже.
