Број поште: 32250Телефон: 661-529
Месна заједница Ивањица обухвата површину од 66 км2 и налази се ујугозападном делу Србије, на надморској висини од 468 м, са леве и десне стране реке Моравице, окружена обронцима планина Голије, Јавора и Мучња. Удаљена је од Београда 224 км, а путем преко Ариља и Пожеге (42 км од Ивањице) је повезана са магистралним путем Београд-Јужни Јадран и са пругом Београд – Бар. Путем преко Гуче је повезана са Чачком, преко Каоне са Краљевом, а преко Јавора, Сјенице и Новог Пазара излази на Ибарску магистралу. Преко Сјенице је повезана са Новом Вароши и Пријепољем. У Месној заједници Ивањица живи 15. 770 становника у оквиру 4. 635 домаћинстава, а чине је четири насеља: град Ивањица, Бедина Варош, Будожеља и Свештица. Град Ивањица се налази у долини реке Моравице, под Раваном и Глијечким брдом, у њему живи 12. 545 становника у оквиру 3.812домаћинстава. Ивањица је административни, привредни и културни центар општине. КО Ивањица обухвата 6. 714 катастарских парцела укупне површине 367 ха, 53 ара и 93 м2, од тога је у приватној својини 30, 46%, а у другим облицима својине 69, 54%. Структура земљишта по културама је:оранице10, 18%, воћњаци 15, 12%, ливаде 8, 37%, пашњаци 0, 34%, шуме 11, 14% и необрадиво 54, 85%. Насеље Бедина Варош се простире у равници поред Моравице, узводно од Ивањице и на падинама Дебелог Брда и Оштрица. У Бединој Вароши живи 1. 679 становника у оквиру 479 домаћинстава. КО Бедина Варош обухвата 4. 420 катастарских парцела укупне површине 2. 113 ха, 34 ара и 60 м2, од тога је у приватној својини 85, 24%, а у другим облицима својине 14, 76%. . Структура земљишта по културама је: оранице 8, 69%, воћњаци 5, 58%, ливаде 14, 44%, пашњаци 11, 29%, шуме 55, 46% и необрадиво4. 54%. Свештица обухвата пределе око Муцине воде, вис изнад села, сакосама, које се спуштају према Буку и Мариној реци и дели се на двадела – западни, који се зове Црњево и источни, који носи име села. У Свештици живи 1. 264 становника у оквиру 357 домаћинстава. КО Свештица обухвата 3. 327 катастарских парцела укупне површине 1. 870 ха, 99 ари и 51 м2, од тога је у приватној својини 63, 25%, а у другим облицима својине 36, 75%. Структураземљиштапокултурамаје:оранице7, 09%, воћњаци 6, 19%, ливаде 19, 83%, пашњаци 10, 06%, шуме 53, 66%инеобрадиво 3, 17%. Будожеља се налази на западним падинама Клековице и удолини Моравице, узводно 5-6 км од Ивањице. У Будожељи живи 282 становника у оквиру 87 домаћинстава. КО Будожеља обухвата 2. 509 катастасрких парцела укупнеповршине1. 908 ха, 65 ари и 61 м2, од тога је у приватној својини52, 74%, а у другим облицима својине 47, 26%. Структура земљишта по културамаје: оранице5, 71%, воћњаци 2, 11%, ливаде 16, 78%, пашњаци 7, 07%, шуме 66, 20% и необрадиво 2, 13%. Моравички крај, који се приближно поклапа са територијом Општине Ивањица, је 1833 године прикључен Милошевој Србији, а1834. године се, са леве стране реке Моравице, под Глијечким брдом и Раваном, постављају темељи нове вароши и оснива среска канцеларија. Како је долина Моравице обрасла ивом, нова варош добија име Ивањица и у њој живи око 500 становника. Године 1834. у Ивањици почиње да ради и прва школа, црква је саграђена 1836. године, а постепено се развија привредни живот чију основу чине занатство и ситна трговина. У моменту када се назиреграђански сталеж, 1846. године, велики пожар пресеца привредни живот варошице. Обнова Ивањице је завршена седамдесетих година 19. века порегулационом плану који је одобрило министартсво. Ивањица тада имаи изузетно развијену занатску радиност и трговину, нарочито стоком, пољопривредним производима и дрветом, а социјална структура становништва је све израженија. Даљи привредни развој варошице је 1876. године зауставио Јаворски рат. Прва хидроцентрала која је обасјала варош је подигнута 1911. годинеУ ратовима од 1912. до 1918. године (Балкански ратови и Први светски рат) у овом крају су потпуно уништени пољопривредни источни фонд. Ивањичка привреда се постепено опоравља тек после тридесетих година XX века, од када се Ивањица све више помиње и каотуристичко место. У време Другог Светског рата Ивањица је била под окупацијомбугарске и немачке војске, а ослобођена је 1944. године. Нагла индустријализација је шездесетих година XX века изазвала велики прилив сеоског стабновништва у град, о чему сведочестатистички подаци: 1961. године Ивањица је имала око 3000 становника, двадесет година касније, 5. 419, а почеткомXX века15. 903. Месназ аједница Ивањица је, са месном заједницом Буковица, индустријски центар општине, где су смештене фабрике Јавор, Металац, Градитељ, Пролетер, Индустрија тепиха, а свакодневно ниче све већи број малих и средних предузећа, првенствено текстилних и за обраду дрвета. Село Будожеља је познато по проиводњи дрва, ћумура, букове и смрчевеграђе. Ивањица је ваздушна бања са средњом надморском висином која се сматра оптималном, како за здраве особе, тако и за већину акутних и хроничних болесника. Обзиром на разноврсне лепоте, културне знаменитости и климатске погодности, овај крај има услове за све видове туризма – излетнички, ловни, риболовни, манифестациони, спортско-рекреативни, здравствени.
