Вести

На Републичкој смотри народног стваралаштва Србије и „Клековички жубор“ из Ивањице

Горњи Милановац је у недељу, 15. септемба био престоница народне уметности. Ова манифестација, духа, културе и традиције по трећи пут је реализована у граду под Рудником, саопштено је из Културног центра. Идеја водиља била је: прикупљање, чување, приказивање и обнављање традиционалних вредности, игре, песме, свирке, ношњи и обичаја из читаве Србије.
По ономе што чини и колико успева да допринесе очувању и неговању народне културе и традиције, Сабор народног стваралаштва Србије, стекао је право да се сврста у сам врх светковина ове врсте. На овој републичкој светковини народне уметности, окупили су се народни уметници из готово свих округа у Србији. На Смотри су наступили најбољи од најбољих, одабрани током године, на регионалним и покрајинским саборима народног стваралаштва. Саборска позорница била је место где су се представили најбољи чувари традиције: играчи, певачи, вокални и инструментални солисти и групе народних свирача са аутентичним вредностима из својих средина. Након уручења диплома учесницима, Сабор је отворио Верољуб Арсић, председник Савеза аматера Србије. Указујући на значај Сабора, Арсић је између осталог истакао: „Велико ми је задовољство што сам вечерас са вама, и међу вама, који својом песмом, свирком и игром богатите културни живот Србије”.   Одвајкада је познато да је једина музика у нашој земљи била народна. Певали су млади људи, девојке и жене, а свирали обично мушкарци и то у гајде, фруле, дудуке и двојнице. Певало се и уз гусле а играло на сеоским весељима, свадбеном церемонијалу, игранкама и свим осталим приликама али и у неприликама. Овако је остало записано још од времена кнеза Милоша, а овако је остало и у сећањима неких од учесника овогодишњег сабора. На селу је увек било повода за свирање, песму и играње. Певало се уз рад, на комишањима, мобама, свадбама, вашарима. Певало се и свирало у току жетве, затим док се чувала стока, док се пекла ракија, уз копање. „Копачи копају, ручају, па онда песма, па онда опет на копање. Чобани су се недељом окупљали, фрулица свира, коло игра. Село је било живо, свака кућа је имала по две-три девојке а деце по четворо, петоро „– сећа се народна уметница Рада Кукањац, чланица чувене певачке групе „Рибашевке“ из Рибашевине код Ужица.   Данас је све другачије. Данас се традиционално наслеђе може видети и чути само на саборима и смотрама народног стваралаштва који се организују у бројним селима, варошима и градовима у Србији. Данас народна игра, песма и свирка живе неки нови живот на позорницама. Отргнуте из обреда и обичаја, и пресељене из природног окружења, наше прелепе игре, раскошна ношња, различити вокални и инструментални слојеви одолели су свим техничко-технолошким променама времена у коме живимо и успели су да опстану. И због тога је од непроцењивог значаја постојање републичког сабора народног стваралаштва као најзначајније и највеће манифестације овог типа, на којој учествују најбољи народни уметници из бројних региона у Србији. Ове године Сабор се одржава по четрдесет и седми пут. Нисам сигуран колико се још земаља у нашем окружењу може похвалити да има сабор са овако дугом традицијом. За то су, свакако, најзаслужнији народни уметници, бројне изворне играчке и певачке групе, дуети и солисти као и инструменталисти на традиционалним инструментима, чланови фолклорних ансамбала, домова културе, културно уметничких друштава. Посебно бих истакао улогу и значај Савеза аматера Србије који је у сарадњи са врхунским стручњацима – етнолозима, кореографима, етномузиколозима, културним посленицима и бројним ентузијастима, истрајао у борби за очување музичко-фолклорног наслеђа и што републички сабор успешно траје толике године и деценије. Такође бих захвалност упутио и граду домаћину, Горњем Милановцу у чијем се Дому културе већ трећи пут за редом одржава сабор, као и Министарству културе и информисања Републике Србије. Без вас, али и свих нас, не би ни сабора било, истакао је Верољуб Арсић. У програму који је одржан у великој сали Културног центра Горњи Милановац представили су се: Власта Бачиловић, здравичар из села Кривељ (Борски округ), КУД “Вељко Дугошевић” из Кучева (Браничевски округ), КУД “Бранислав Нушић”из Шарбановца (Борски округ), МПГ „Луновачка моба”, Луново село (Златиборски округ), женска певачка група КУД-а “Момчило Тешић” из Пожеге (Златиборски округ), КУД “Радислав Никчевић”, Милошево (Поморавски округ), женска певачка група КУД-а “Јанко Чмелик”, из Старе Пазове (Сремски округ), Слободан Гале Димитријевић, гајдаш из Тасковића код Гаџиног Хана (Нишавски округ), КУД “Бранко Радичевић” из Старе Пазове (Сремски округ), КУД “Свети Никола”, Трстеник (Расински округ), дует Миливоје Илић и Срето Нијемчевић из Нове Вароши (Златиборски округ), мушка певачка група “Рибница”, Краљево (Рашки округ), мушка певачка група етно удружења “Злакуса” из Злакусе (Златиборски округ), мушка певачка група и гуслар Перо Вујовић КУД-а “Дурмитор” из Куле (Западнобачки округ), Живојин Миљковић-Пашко, свирач на двојницама и ћеманету из Крагујевца (Шумадијски округ), КУД “Ђорђе Генчић” из Великог извора (Зајечарски округ), женска певачка група “Краљице Бодрога“, КУД-а “Бодрог”, Бачки Моноштор (Западнобачки округ), КУД “Полет” из Падежа (Расински округ), Миливоје Стојковић, свирач на дудуку, Валакоње (Зајечарски округ), КУД “Вук Караџић”, Бадњевац (Шумадијски округ), женска певачка група „Звездан„ из Зајечара (Зајечарски округ), КУД„Абрашевић„из Ниша (Нишавски округ), Миљојко Јелић из Штавља (Златиборски округ), Изворна група “Црнућанка” из Горњег Милановца (Моравички округ), мушка певачка група “Клековички жубор”, Ивањица (Моравички округ), КУД “Нересница” из Нереснице (Браничевски округ) и КУД “Младост”, Пецка (Колубарски округ).

О Аутору

Financ