Планине су доминантан облик рељефа у овом крају, а временом настанка, геолошким саставом и правцем пружања припадају динарском типу планина. Богате су шумама, пропланцима, пашњацима, хладним изворима, бистрим речицама и чистим ваздухом, дивљим воћем, разном дивљачи и шумским плодовима.
Погодне су за излете, ловни, здравствени, зимски и сеоски туризам. Заступљене су, како четинарске, тако и лишћарске врсте дрвећа у чистим и мешовитим постојбинама са веома богатим фондом врста дрвећа.
Од четинара се јављају: смрча, јела, бели и црни бор, дуглазија, ариш и др., а од лишћара: буква, цер, граб, китњак, бреза, јасика као и племенити лишћари: јавор, јасен, брест, дивља трешња и др.
На територији општине Ивањица се налази Парк природе „Голија“ и Резерват биосфере „Голија – Студеница“ (УНЕСЦО), који су Уредбом Владе Републике Србије проглашени као заштићена природна добра од изузетне вредности.
Шуме овога краја су богате у фитоценозама које се могу користити за сакупљање лековитог биља, а обилују и шумским плодовима као што су: боровница, јагода, купина, малина и сл. Заступљен је и велики број јестивог биља, богате су и са крупном и ситном дивљачи, што отвара могућност за ловни туризам.
ГОЛИЈА, чији је највиши врх Јанков камен на 1833 метра, је једна од најлепших и шумом најбогатијих планина у Србији. Од стране УНЕСЦО-а је проглашена Резерватом биосфере, а одлуком Владе Републике Србије, Парком Природе. Планина је богата четинарским шумама, изворима, речицама пуним рибе, дивљачи, шумским и лековитим биљем и има изванредне терене за смучање. На Голији извиру Моравица и Студеница, које су изузетно богате рибом.
ЈАВОР обухвата простор измедју река Тисовице, Увца, Брњице и Ношнице. Ношница је природна граница између Јавора и Голије, а највиши врх је Василин врх од 1520 метара. Богат је пашњацима и чистим изворима и у правом смислу је историјска планина, јер су на њој водјени ратови: 1804, 1876/1878. и 1912. године. Све до Балканског рата 1912 године, овде је била српско – турска граница.
Кречњачки састав условио је у овом крају стварање подземних морфолошких облика, односно пећина.
МУЧАЊ се својим обронцима уздиже изнад Пресјечке реке, Великог Рзава и Грабовице. Највиши врх је Јеринин град на 1534 метра, крењачког је састава, а на висоравнима постоје вртаче дубине од 10 до 15 метара и ширине 33 до 50 метара. Један део је под шумом, али је највећи део безводан, крашки предео.
ЧЕМЕРНИЦА се простире између Мучња, Јавора и Тисовице, Пресјечке реке и Увца. То је кречњачка висораван са највишим врхом Белом стеном од 1482 метра.
КУКУТНИЦА, има највиши врх од 1382 мнв. Припада атарима ивањичког и ариљског села Шареник, односно Бјелуша. Кукутница је веома богата водом, забележено је 365 извора који се уливају у Мали Рзав и Пањицу.
На овој планини се одиграо чувени и опевани бој, 24. маја 1809. године, у коме је Милош Обреновић са устаницима и народом овога краја на врло лукав начин успео да заустави продор Турака под водјством Сулејман Паше Скопљака. Главна борба је водјена од Црквишта на Водицама, па венцем Кукутнице до Рзава.
ЧЕМЕРНО се пружа од запада ка истоку у дужини од око 21 км. Највиши врх је Смрдључ на висини од 1579 метара. Затим следе Голеш, Гвоздац и други. Са југа је планина Чемерно ограничена долином реке Студенице и планином Голија, а са севера долинама река Дубочица и Борошница. Под врховима ове планине налазе се многи извори од којих су најпознатији Кадина вода и Змајевац. Поред шумског пространства Чемерно је познато и по великој површини на којој расте боровница.
Током Другог светског рата, овде су водјене жестоке борбе против немачких јединица, о чему сведочи велики број и данас видљивих ровова.
РАДОЧЕЛО је планина на левој страни реке Ибар, око 12 км западно од варошице Ушће. Ово је планински венац правца североисток – југозапад, извијен према југоистоку. Са западне и северне стране планина је обухваћена долином реке Студенице, леве притоке Ибра. Долинама десних притока Студенице и изворишних кракова Брвенице, леве притоке Ибра, рашчлањена је на високе косе и већа узвишења: Кривачу од 1643. метра на северозападу и Врхове од 1533. метра надморске висине на југозападу. У југозападном делу се састоји од горњекарбонских шкриљаца, а у северном од пермских пешчара, док су средишњи делови од перидотита и серпентина. Претежно је обрасла шумом, местимично знатно проредјеном.
